Стара планина, кров Србије

ДРАГУЉ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ ПРИРОДНА ГРАНИЦА ПРЕМА БУГАРСКОЈ

Планинари и пустолови, авантуристи и природњаци, мали и велики враћају се овом планинском масиву изнова и изнова и никако да се усагласе у ком годишњем добу је најлепши

Високопланински масив простире се као природна граница према Бугарској, фасцинантне лепоте и нетакнуте природе. Природне лепоте које красе Стару планину готово да су нестварне, па за то и носи назив лепотица међу планинама, најлепша међу свим српским планинама.

Постоје приче да су се стари народи страшно мучили да одгонетну и објасне планине Балкана. У грчкој митологији спомињу се Атласи, који подупиру небеса, а легенда још каже да је највећа и најлепша соха небска Стара планина – кров Србије.

Српска Венеција

Књажевац са поносом носи и назив Српска Венеција због три реке, седам мостова који спајају њихове обале и старог градског, занатско-трговачког језгра Старе чаршије. Књажевац је општина питомих долина три Тимока, колоритних клисура брда и пропланака, високих, дивљих планинских врхова, гастрономских специјалитета, квалитетних вина и ракија, веселих и гостољубивих људи. Чувар култрног идентитета књажевачког краја је Завичајни музеј, који под својом управом има и Музеј града, као и Архео-етно парк у селу Равна. Од 2014. Књажевац носи и титулу Изузетна дестинација Европе због нематеријалног културног наслеђа које се поносно негује и чува.

Без ње, верује се, небеса би се срушила на земљу и њене становнике. С најви шег врха Старе планине Миџора (2.169 метара) не виде се “сва мора Балкана”, како приповедају легенде, али се пружају непрегледни пашњаци, златоносни потоци, старе шуме, самоникле плантаже боровница. У ведро јутро поглед иде све до плавог Дунава. Чиста вода и бујна вегетација Стара планина не само да је лепотица по природи већ је и огромна планина која инспирише многе туристе, који се из године у годину враћају и уживају у њеним лепотама.

Стара планина носи и назив Балкан, што на персијском језику значи онај који се уздиже и иде у висине. Издваја се, пре свега, по огромном броју водопада, планинским рекама с бројним слаповима, с кристално чистом водом, која се може пити, необичним стенама, бујном вегетацијом (лековита биља, боровница, малина, макрогљиве…) и животњским светом (116 врста лептира, шест врста водозема- ца; 12 врста гмизаваца, 26 врста риба; 203 врсте птица – 53,1 одсто од укупног броја познатих птица у Србији). С обзиром на те природно-географске карактеристике, још 1997. проглашена је парком природе. Ако никада нисте били, замислите како се километрима око вас пружају стогодишње шуме, гребени, планински потоци и водопади невероватне лепоте. То је Стара планина.

Голубови гургусани

Стара планина је примарни природни ресурс општине Књажевац. Верује се да се Књажевац раније звао Гургусовац, по голубовима гургусанима, који су живели на подручју сада већ Књажевца. Гургусовац је био познат и по Гургусовачкој кули, некадашњем затвору за противнике тадашњег режима. Данас, Гургусовачка кула представља обележје Књажевца и место је где се одржавају различите манифестације. Гургусовачку кулу или, како је још била позната, Српска Бастиља срушио је и запалио Милош Обреновић 1859. У Милошеву част Гургусовац тада добија име Књажевац.

БИГАР И “ЛУДО ВРЕЛО”

До највишег врха Миџора стиже се лако јер је заравњен и питом. Ипак, на преко 2.000 метара, време се брзо промени, па шетаче, који су кренули по сунцу, неретко сачека снежна вејавица. На путу Књажевац-Пирот, у близини Калне, налази се природна атракција водопад Бигар, донедавно мало познат широј јавности. У околини водопада уређен је мали паркинг и постављене су клупе крај бистре ледене и чисте воде, која може и да се пије из вира испод двадесетак метара високог водопада.

Изнад водопада, сакривена у густом растињу, налазе се мала кречњачка језерца необичне плавозелене боје. До њих се може доћи када се испред водопада Бигар скрене десно на земљани пут према Манастиру Светог Онуфрија (из 15. века) или ако се од водопада пешке крене узводно уређеном пешачком и бициклистичком стазом. На месту које народ овог краја зове Лудо врело, испод каскадних језера, некада је жито млело 12 воденица. Иако се камен више не окреће, Бигар је прави драгуљ туристичке понуде Старе планине.

Књажевачки метеори

Клисура Ждрело налази се у атару села Стогазовац, у народу је још позната и као књажевачки метеори. Према геолошкој карти Републике Србије, усечена је у глиновите кречњаке и глинце из периода доње креде. Старост стена процењује се на око 100 милиона година. Највише литице су Лисичји камен, који се назива још и Момин камен или Девојачки камен (легенда каже да је са овог камена у време турске владавине девојка скочила у смрт да би се заштитила и не би била обешчашћена) и Здравачки камен. Кроз Ждрело протиче Зубетиначка река, која уласком у село Стогазовац мења име у Стогазовачка река. На дну клисуре, у кориту реке, налази се извор који мештани називају Божја трпезица. Извор има лековито дејство за очне болести. Поред извора је пронађен римски жртвеник, што доказује постојање овог извора још у античко доба.

ПРВА ГОНДОЛА

Стара планина је пођеднако атрактивна и у зимским и у летњим месецима. У зимском делу године планина се трансформише у најмлађи и један од најперспективнијих скијашких центара у Србији. Надморска висина на којој се простире је од 1.100 и 1.900 метара и готово пет месеци годишње ова српска лепотица налази се под снегом. Више од 13 километара одлично уређених стаза повезаних жичарама, ски-лифтовима, првом гондолом у Србији, различитих тежина, на располагању су скијашима свих категорија.

Садржај Скијашког центра Бабин зуб, поред жичара, чине и стазе на локацијама Коњарник, Сунчана долина, као и Маркова ливада. На локацији Јабучко равниште налази се прва гондола у Србији. Осмоседна гондола пре- вози скијаше од хотела у даљи систем жичара и стаза. У оквиру овог дела скијалишта изграђена је и четвороседна жичара и ски-лифт, тако да је повезан са делом скијалишта на Бабином зубу. За љубитеље екстремнијих спортова обезбеђена је стаза за слободну вожњу. Ски-центар је опремљен системом за вештачко оснеживање, те нема бојазни од недостатка квалитетног снежног покривача.

Timacum minus

На осам километара од Књажевца, у селу Равна, на обали Белог Тимока, Римљани су саградили војно утврђење. Захваљујући Археолошком институту из Београда и Завичајном музеју из Књажевца, права слика о овом локалитету почела је да се открива тек 1975. Утврђење датира из првог века наше ере и постоји све до Јустинијанове обнове царства у шестом веку. Археолози су открили да се најранији и најзначајнији трагови присуства Римљана на овим просторима налазе управо у Равни. Римски надгробни споменици са Timacum minusa припадају раздобљу од првог до трећег века. Предмети пронађени на Timacum minusu чувају се у археолошкој збирци Завичајног музеја. На овом локалитету пронађен је и кип Диониса, бога вина старих Римљана.

Слобода, бесконачност и лепота речи су којима се описује Стара планина. Планинари и пустолови, авантуристи и природњаци, мали и велики, враћају јој се изнова и изнова, никако да се усагласе у ком годишњем добу је најлепша. У једном се слажу: “Када у свитање освојите Миџор, а изнад вас нема ничега, осим ужарене лопте сунца, имате осећај да сте слободни да урадите све што пожелите.”

Извор: Туристичка организација Књажевац

ФОТОГРАФИЈЕ: ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА КЊАЖЕВАЦ

Стара планина, кров Србије

Додај коментар: Одустани од одговора