Етнографски музеј у Београду 20. септембра 2022. године у 13 часова отвара изложбу „Лепа кућа”, аутора др Милоша Матића. Овом изложбом се обележава Дан Етнографског музеја у Београду и 121. година његовог рада на очувању културног наслеђа.
Изложба „Лепа кућа” приказује начине украшавања кућа које су настале као плод народног градитељства на тлу Србије. Човек је стваралац! Он ствара најпре да би живео, а потом да би надживео. Та формула је уграђена и у градитељско наслеђе Србије. Људи су градили куће да би се заштитили од природних непогода, животиња и других људи, али су их потом и украшавали да би створили причу о себи која ће их, као и сама кућа, надживети. Куће су грађене да би људи живели удобно, а украшавали су их да би живели лепо. Небројаним декоративним елементима на кућама људи су улепшавали живот себи и свом непосредном друштвеном окружењу.
Употребом конкретних декоративних елемената из мноштва примера народне градитељске уметности, а у складу с естетским обрасцим заједнице у којој се живело, свака кућа постајала је засебни наратив о породици, попут текста неке приче којом породица говори нешто о себи и o другима. Спољашност куће је поље комуникације између породице и заједнице која је окружује. Због тога кућа мора бити лепа јер и односи међу људима морају да буду „лепи“, хармонични попут естетске хармоничности куће.
Изложба Лепа кућа је музеолошка интерпретација украшавања куће у народној архитектури на тлу Србије, Бави се самим чином давања декоративних елемената кући, чином којим се придају вишеслојна значења кући и онима који у њој обитавају. Многобројне куће руралног народног градитељства ова изложба поставља као модел народне естетике и као модел културног значења естетике куће. Намера изложбе је и да се сеоска кућа не посматра само као нешто лепо или идилично, већ као део дубљег слоја културног наслеђа које одражава то како људи схватају свет који их окружује.
Приликом обележавања Дана Етнографског музеја у Београду и отварања изложбе биће додељена и Награда „Боривоје Дробњаковић“ за животно дело нашој уваженој колегиници Бранислави Идвореан Стефановић, дугогодишњој кустоскињи Музеја Војводине.
Ове године Етнографски музеј у Београду слави 121 годину самосталног рада. Основан је 1901. године издвајањем Етнографског одељења из Народног музеја. Од тада до данас Музеј се бави истраживањем и интерпретацијом народне културе у најширем смислу, а свој рад превасходно заснива на материјалним артефактима које чува, проучава и излаже. Етнографски музеј народну културу посматра као целину и стога у домен његовог рада улазе и традиционални друштвени односи, породица, веровања и обичаји, народна уметност, а посебно је значајна његова улога у очувању нематеријалног културног наслеђа. У фокусу Музеја је народна култура Срба који живе на читавом Балканском полуострву, као и народна култура свих етничких заједница које живе на тлу Србије.
Фото: Промо