Дојење је и храна и утеха

Истине и заблуде о прехрани новорођенчади

Рефлекс сисања је нешто на чему је наш опстанак утемељен. Осим што ће умирити потребу детета за храном, пружиће му осећај сигурности

Свака млада мајка суочава се са изазовом званим дојење.

Да ли треба дојити бебу и колико дуго, када је најбоље време за први подој, које су предности и мане дохране, да ли поштовати чувено правило од три сата или не, само су нека од питања која могу да унесу конфузију у иначе компликован и опречним информацијама пренатрпан период током првих неколико месеци по изласку из породилишта.

– Не постоји приручник нити књига за медицинске раднике са јасним смерницама како се треба поставити у свакој могућој ситуацији, већ се сви воде неким миксом препорука, ставова и личних искустава. То доводи до тога да свако има своју стратегију за решавање и превенцију проблема, а заправо бисмо, пре свега морали да се обучимо како да правилно подржимо природан процес успостављања дојења и лактације. Трудноћа и прођај су физиолошки процеси који треба да се усмеравају, препознају и помажу од људи који су обучени да то раде – каже за Борбу Марко Обрадовић, педијатријски техничар у породилишту “Драгиша Мишовић” и оснивач удружења Мој бебан.

Овај стручњак за дојење, који одржава и блог с корисним текстовима на ову тему, тврди да већина савета који се могу чути данас у вези с дојењем, чак и у државним институцијама, представља конзервативне ставове.

Према његовом мишљењу, дојење је природан избор али не би требало бити наметнута обавеза мајци.

– У животињском свету неке јединке одбијају да доје своје младунце.

Чињенично стање је да тај процес представља избор. Природно, биолошки гледано, дете је зачето, рођено и нагон за презервацијом врсте те тера да сачуваш нови организам. Ако желиш да дете преживи, дојићеш га иотхранити – каже Марко Обрадовић.

Међутим, дојење је сада постало ствар избора и одлуке.

– Једно од мојих првих питања мајкама јесте да ли су планирале искључиво да доје. Када добијем потврдан одговор, знам да мајка има
свест о дојењу, али уколико ми каже “дојићу ако могу” или “колико будем могла”, онда знам да нема довољног знања и да се води логиком
“пробаћу, па ако успем – успем” – објашњава Обрадовић.

Мајчино млеко или формула?

Иако данас постоји доста расположивих алтернатива дојењу, Марко сматра да је њихов квалитет дискутабилан.

Главни аргумент произвођача дохране, оно чему сви теже, јесте да направе адаптирану формулу која ће бити најсличнија мајчином млеку, што је, према речима Обрадовића, немогуће.

– То су две различите категорије, мајчино млеко је жива материја, као и крв, нешто индивидуално, што свака жена производи за своје маладунче. Дохрана, као нешто универзално, паковано, конзервирано и произведено пре годину, две дана, синтетисано од крављег млека, не може да се пореди с мајчиним млеком. Можда изгледом, густином и мирисом може да му буде слично, али никако не може да има својства мајчиног млека – истиче Обрадовић.

Ненутритивно дојење

Ненутритивна фаза је пасивна фаза сисања која нема за циљ извлачење хране из мајчине дојке. Беба тада не сиса да би напунила желудац, већ ради осећаја сигурности.

– Ми тешко можемо да разумемо како се бебе осећају када се роде, њихово осећање јесте попут једне празнине која тек треба да се нацрта, а оно што доминира јесте тишина и осећај угрожености. То је исто као када би вама неко завезао очи и пустио вас у шуму. После сат доживели бисте исти осећај угрожености који се догађа беби када изађе из стомака – објашњава Марко Обрадовић.

Рефлекс сисања је нешто на чему је наш опстанак утемељен, то је аутоматизована радња с којом се младунци рађају.

Поред тога што служи
за директно извлачење хране из дојке, он има и егзистенцијални значај за дете. Осим што ће умирити потребу детета за храном, умириће још једну битну ствар – пружиће му осећај сигурности.

Значај “златног сата”

Право време за први подој је први сусрет мајке и детета, односно, кад се код детета уочи први захтев за сисањем, сматра Обрадовић.

Фраза “златни сат” користи се да би се описало првих 60 минута по рођењу, као идеално време за то.

– Бенефити “златног сата” су огромни, почев од тога да прво следеће место на ком новорођенче треба да се нађе јесу мајчине груди. Идеално гледано, пупчана врпца би требало да се прекине оног момента када престане да пулсира, међутим, темпо рада у једној организованој здравственој установи с корисницима који чекају на своје место временски не дозвољава да имате тај период. Када се роде, деца из једне термостабилне средине у материци постају термолабилна, њихова телесна температура треба да се регулише. Низ процеса је потребан да се активира у дететовом организму када се роди, а најсигурније место где ће све то одиграти јесу мајчине груди – напомиње Марко Обрадовић.

Ритам првих месеци

Када је реч о временским интервалима дојења у првим месецима, ту настаје полемика око идеалног приступа. Медицински приступи су искључиви у идеји да беба треба да једе на три сата, док се присталице природних, либералних ставова залажу за идеју да дете не треба будити, већ га хранити искључиво на захтев. Истина треба да буде негде између, каже наш саговорник.

– Не треба панично будити дете на два и по – три сата јер је тако речено, али не треба бити ни екстреман у некој идеологији где се дете пушта да спава по осам сати. Иако је то тежак задатак, макар у почетку, родитељи треба да прате своју бебу, њен метаболизам и начин функционисања, те да делују у складу с тим. Суштински, ја јесам за то да дојење, односно храњење, у почетку буде опрезно надгледано и
усмеравано тако што би се пустило неко максимално време спавања. Да ли ће оно бити три, три и по или пет сати, зависи од ситуације, ако је претходних осам сати дете провело константно сисајући. Међутим, ако се мама у тој ситуацији не сналази најбоље, онда је у реду поставити временски период од три сата, као неки оквирни, разумни период који треба да протекне – објашњава Марко Обрадовић.

Против флашица и варалица

Марко је против сваке употребе флашица и варалица јер детету пружају нереално лак начин храњења. Код беба долази до развијања једног
стања које се зове “конфузија брадавице”.

– То је нешто као када бисмо, након положене вожње, купили ауто с аутоматским мењачем. Нема шансе да би се ико после тога поново одлучио да вози ауто с ручним мењачем – сликовито објашњава Обрадовић овај појам.

Силиконске брадавице, флашице, варалице и било који конструисани сисајући објекат има такву дужину резервоара да одговара дужини
брадавице коју би дете морало да извуче, позиционира и фиксира за дубину свог непца, а када је реч о већ направљеним конструктима, сав бебин труд пада у воду јер она добија све без имало муке.

– Када дете сиса, потребна је изузетна техника јер истовремено мора да задржава вакуум, примењује покрете сисања, прави паузе да дише…
Верујте ми, нико од нас сада то не би могао да уради, а оно је у стању да то ради 20-30 минута у континуитету – каже Марко.

Савети стручњака

Свака мајка треба да буде упућена у све предности и изазове дојења, а дојење треба да буде њен слободан избор, сматра Марко Обрадовић. За успешно дојење најбитнија ствар је дојење на захтев, а веома је важно и обратити пажњу на његову техничку страну, “препознати ритам сисање-гутање-дисање, односно, обратити пажњу да ли дете сиса, а не гута”.

Марково удружење Мој бебан има основни циљ да пружи подршку дојењу кроз различите пројекте.

Прошлог месеца то је био Фестивал родитељства, чија је сврха била разбијање конзервативних ставова, а крајем године све заинтересоване будуће маме могу очекивати курс који ће Обрадовић водити, где ће добити све потребне информације о предностима дојења.