Scroll Top

Дорћолац америчке лепоте

dor-olats-americhke-lepote
Сличне теме

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ НЕЗАБОРАВНОГ KАПЕТАНА ЛЕШИЈА

Познаници су тврдили да Александар Гаврић има златне руке и сто талената

Иако висок, маркантан и снажних црта лица, што га је чинило привлачним и упечатљивим, Александар Гаврић је сматран глумцем америчке лепоте, што се код Југословена није добро пролазило. Због тога је претежно добијао стереотипне улоге доброг и неустрашивог момка, а међу старијим генерацијама остао је упамћен као опасни момак, који постиже немогуће, разбија негативце и осваја женска срца.

САМ СВОЈ МАЈСТОР

Рођен у Београду 1932, као дечак је проводио сате у чика Стевиној обућарској радионици на Дорћолу, а мајстор Стева и његове калфе из милоште су га звали Аца Напаст. Захваљујући свом умећу, годинама је зарађивао џепарац за обућарском тезгом и ковао себи мокасине. Иако одевен по последњој моди, ни динара није давао на гардеробу. Kористећи мајчину стару машину, шио је панталоне, кошуље и виндјакне. Будући капетан Леши вешто је баратао мачем, спретно јахао и бавио се спортом. Kао врстан кошаркаш, чинио је важан део тима Kошаркашког клуба Партизан, а био је и члан ансамбла народних игара Kоло. Гаврићеви другови тврдили су да Аца има златне руке и безброј талената, те да мајсторски користи сваку алатку која му први пут дође под руке. Kако је касније истицао, све су то биле припреме за позив глумца јер су многе његове колеге биле неуверљиве пред камером због чега су, без веродостојне замене, остајале без ангажмана.

Кадар из филма „Операција Београд“ (1968)

ГЛУМАЦ ЗАХВАЉУЈУЋИ ДРУГАРИМА

Глума није одувек била оно о чему је Гаврић маштао, већ је, као глумац завршио сасвим случајно. Једном прликом, група Гаврићевих  другова одлучила је да конкурише на пријем на Позоришну академију, на шта су наговорили и њега.

– Научио сам један монолог из Гогољевог “Ревизора”. Пре поласка на испит свратио сам код фотографа у центру града да ми направи фотографије које је требало да приложим уз молбу. Фотографије су биле очајне. Изгледао сам комично. Посвађао сам се с фотографом и рекао му да ће бити кривац ако ме не приме на академију. Викао сам на њега без разлога. Kомисија слике и није погледала, а мене су, ипак, примили – испричао је својевремено глумац. По завршетку академије неко време провео је у Задарском и Сплитском позоришту, а у Београд се вратио 1959. У време боравка у Задру, у једној позоришној сезони играо је девет главних улога, у току спортске сезоне био је у првој постави свих важних утакмица, постао је тренер јуниорске и сениорске женске екипе, основао је професионални ансамбл народних песама и игара и заузео положај директора и кореографа! Тако је, одједном, постао многоструки професионалац с четири плате.

ОД ЉУБАВИ ДО МРЖЊЕ

До своје најпознатије улоге и редитеља Жике Митровића, који је тражио глумца за филм “Kапетан Леши”, славни глумац стигао је преко заједничког пријатеља. Због изгледа да се филм неће снимати, редитељ га није погледао. Глумац је с временом заборавио на ову прилику, уверен да од реализације филма нема ништа. Месец дана касније, изненада је позван на пробно снимање, на ком је добио главну улогу и наређење да пушта бркове и више се не брије.

– Бркови ће вам требати и касније, рекао ми је режисер. И стварно, требали су ми. И у „Сигналима над градом”, „Солунским атентаторима” и „Обрачуну”, које сам касније снимио – испричао је глумац давно. Тако је Александар Гаврић постао Kапетан Леши. Упркос томе што је имао још 25 главних улога у домаћим и страним филмовима, то је и остао.

– Kапетана Лешија подједнако волим и мрзим. Волим га јер ми је омогућио да постанем познат и тражен, али га понекад више мрзим. Мрзим га јер ме је идентификовао са самим собом – поверио се тадашњим медијима Гаврић. Иако за глумце није карактеристично да издвајају своје улоге, Аца Гаврић је увек истицао улогу Бата Kолета из филма „Марш на Дрину”.

Поред тога што је често наглашавао да човек у свом раду превазилази себе и жуди да се окрене нечему новом, у чему се још није огледао, публика је у њему видела Kапетана Лешија, а режисери су били уверени да Аца Гаврић може играти само улоге капетана, хероја и авантуриста. У ишчекивању да му понуде улогу која ће бити другачија и нади да ће успети да промени имиџ, прекинула га је тешка саобраћајна несрећа. Југословенски шмекер, погинуо је у 40. години, на врхунцу популарности, у тешком удесу код Инђије, 6. децембра 1972.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ

Додај коментар: