Scroll Top

Драж недокучивог

draz-nedokucivog
Сличне теме

 У Београду отворен Музеј паранормалног

Људска радозналост и фасцинација натприродним, необјашњивим догађајима и тајанственим феноменима пратиле су сваки корак нашег еволутивног пута, од настанка цивилизације до данас

Узбудљива авантура истраживања паранормалног дошла је и до Београда, где је у Ломиној 14 недавно отворен музеј посвећен свему ономе што се не може објаснити научним сазнањима, а што фасцинира и плаши човечанство од његовог постанка. Потрага за нечим општеинтересантним довела је до рођења идеје о једном оваквом музеју, а његов идејни творац Исидора Стефановић, заједно са својим пријатељима, успела је да претвори своју страст према необичним феноменима у стварност. Заједно су се посветили стварању овог јединственог културно-забавног простора и, након годину дана планирања и ангажовања, отворили га за јавност 8. новембра 2023.

Музеј се састоји из различитих сегмената, укључујући ВР кутак за храбре, разговор с пророком, магијски кутак, кутак уклетих предмета и кутак предмета за прорицање. Посебан нагласак стављен је на аутентичне
приче посетилаца који су доживели паранормална искуства.

Прикупљање експоната било је врло занимљиво, али и изазовно. Неки су аутентични, а неки су реплике онога што је аутентично. У будућности музеј планира организовање тура и необичних догађаја сваког месеца. Они ће подразумевати предавања на тему паранормалног, читање судбине из кристала и друге занимљиве активности које ће пружити нова сазнања директно од стручњака из ове области.

Од Старог Египта до ванземаљаца

Дубоко укорењена у културу, историја паранормалног простире се кроз векове, откривајући непрегледне слојеве тајанствених феномена и необјашњивих догађаја који су обликовали наше колективно наслеђе. Људска радозналост и фасцинација натприродним пратиле су сваки корак нашег еволутивног пута, а управо томе је посвећен и први део музеја. Путовање кроз паранормално, својом раскошном митологијом и поверењем у магичне силе, започето је још у Старом Египту. Богови са специфичним моћима, магичне амајлије и ритуали чинили су свакодневни живот Египћана.

Веровање у реинкарнацију и живот после смрти, илустровано мумификацијом, постало је темељ њихове културе. С друге стране, старогрчка епоха донела је пророчишта и мистериозне церемоније попут Елеусинских мистерија. У Римском царству пак домаћи богови штитили су породице, док су весталке чувале свети огањ, верујући да то обезбеђује просперитет царства.

Нешто касније, доба средњег века, односно витезова и дворских луда, било је време прогона вештица и алхемичарских експеримената. Свеци су изводили чуда, а веровање у вампиризам и вукодлаке прожимало је свакодневни живот. Долазак модерног доба дао је нови замах паранормалним појавама. Спиритуализам у 19. веку подигао је завесу ка комуникацији с душама преминулих, док су теозофи спојили исток и запад у потрази за тајнама универзума.

Изненадан пораст интереса за НЛО и ванземаљске сусрете обележио је другу половину 20. века. Данас паранормалне појаве и даље задивљују и изазивају интересовање, за шта је доказ управо и овај музеј. Организације се баве проучавањем уклетих кућа, видовњаци и даље предвиђају будућност, а популарна култура непрекидно ствара пројекте управо на ову тему.

Прорицање судбине

Поред саме историје паранормалног, први део музеја посвећен је и мистериозном свету прорицања судбине, који започиње кристалном куглом. Овај мистични артефакт има своје корене у окултним и езотеричним праксама. Датира из древних времена, а његова употреба за прорицање будућности или добијање интуитивних одговора на постављена питања преплиће се кроз различите културе. Кугла је израђена од стакла или кристала, а та магична сфера омогућава ономе ко гата да се фокусира на рефлексију и узорке унутар кугле, интерпретирајући симболе, боје и форме да би открио тајне будућности. Као следећи сегмент кутка за прорицање судбине изложене су популарне тарот-карте.

Њихови корени сежу у 14. век Италије, где су коришћене као део игара за забаву. Током времена ове карте су еволуирале, добијајући симболичко и езотеричко значење. Данас различити шпилови тарот-карата широм света имају јединствене симболе и тумачења, а користе се у различите сврхе, од предвиђања будућности до интроспекције. Трећи начин прорицања судбине јесте графироманција, чувено гледање у пасуљ.

Ова пракса има своје корене у различитим културама широм света. Кроз векове људи су користили различите мале предмете, бацајући их или распоређујући, тумачећи облике и шаре као поруке или знакове. Последњи, али код нас вероватно најзаступљенији, начин прорицања судбине јесте гледање у шољицу кафе, које сеже уназад стотинама година. Данас гледање у кафу остаје популарно као средство за забаву, а пракса се преноси с генерације на генерацију. Иако се ове технике често користе из забаве или традиције, многи их признају као алате за интроспекцију и размишљање о питањима и проблемима.

Поред алата коришћених за прорицање судбине, своје место у музеју добили су и познати светски пророци попут Нострадамуса, Едгара Кејса и Шри Ауробинда, али и пророка Музеја паранормалног, који чини интерактивни део музеја, интересантан за све оне који желе да завире у неки сегмент своје судбине.

Бизарни Балкан

Како Балкан има богату историју и културу, није чудно што је и сам неисцрпна ризница бизарности. Једна од таквих прича, испричана у Музеју паранормалног, води до Србије и легенди о вампирима. Сава Савановић, познат као први српски вампир, према народном предању, након смрти је наставио свој живот у неком облику вампира, узнемиравајући локално становништво.

С друге стране, Петар Благојевић, познат као вампир с Копаоника, био је сељак који се, легенда каже, повратио из смрти и ујео своју жену. Једна од најчувенијих фигура бизарности, чије име се и данас често спомиње када покушавамо да дамо до знања да нисмо видовити, свакако је слепа бугарска пророчица Баба Ванга. Светску славу је стекла својим пророчанствима, предвиђајући бројне догађаје, укључујући и пад њујоршких Кула близнакиња 11. септембра 2001. Њена мистериозна моћ предвиђања оставила је снажан утисак на свет. Место које свакако није могло да се заобиђе у причи о балканским мистеријама је и Ђавоља варош, за чије камените стубове легенда тврди да су резултат ђавоље игре.

Кутак за храбре

Почетак најневероватнијег дела музеја је Кутак за храбре, још један интерактивни програм који подразумева технологију за виртуелну реалност. Реч је о кутку уклетих ствари и магије који никога не оставља равнодушним. С обзиром на почетни договор оснивача музеја да изопште паранормалне теме које представљају нешто негативно или су некоме, некада, можда, донеле нешто негативно, те да прикажу позитивнију страну ових занимљивости, приче о црној магији у музеју нема.

Приказана је историја беле, вика, вуду и влашке магије. Ипак, има нечег занимљивог и за све залуђенике за хорор филмове и страшне приче. Историја вештица, вукодлака, вампира и дрекаваца, као измишљених, или можда, ипак, стварних бића, али и прича о страшном фото-апарату духова под називом москва 5, као и чувеној лутки Анабел, језивој фигури из света паранормалног која је постала позната кроз историју необјашњивих феномена.

Њено порекло води у ране седамдесете године прошлог века, када је купљена, након чега су се појавили необични догађаји због којих су познати истраживачи паранормалних феномена открили да је лутка била дом злом ентитету. Репутација лутке расла је са све чуднијим инцидентима током година, па је постала и централна фигура у филмском серијалу “Призивање зла”, који је учврстио њен статус у свету језе.

И док је скептици могу одбацивати као обичну лутку или је описивати као феномен испровоциран масовном хистеријом, њена мистериозна аура и даље остаје, остављајући нас подељеним – да ли је заиста уклета или постоји рационално објашњење за пријављене феномене? Било како било, као симбол свега паранормалног, Анабел остаје предмет фасцинације и страха, подсећајући нас на трајну привлачност непознатог.


 Невероватне приче обичних људи

Како вероватно нема особе која никада није доживела нешто чему се касније није могла начудити, срела неку особу коју је сањала или доживела неку необичну случајност, у сегменту музеја на који је стављен посебан акценат налазе се дуго прикупљане стварне приче обичних људи с паранормалним конотацијама. Идеја је да се овај сегмент, с даљим развојем музеја, и сам надограђује. Још једна од идеја за будућност јесте и да се направе награде и такмичења на ту тему јер велики део тих прича има и литерални моменат. Још један од разлога јесте и што се овакве приче обично причају између себе, а било би занимљиво и да негде остану забележене, као и да имају своју трајност као експонат.


Фото: Борба

Додај коментар: