АНДРИЈА ЈОРГИЋ, ДИРЕКТОР “БОРБЕ” И ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА ЗА ЗАШТИТУ БОРБЕ
Данашњи часопис је спој добре традиције и нове будућности, усмерен је на објективно извештавање, без икаквог сензационализма
Андрија Јоргић, директор “Борбе”, живот је посветио њеном очувању, као важном стубу српске културе и журнализма, с историјом дугом читав век. У својим напорима да се “Борба” још дуго одржи и испрати корак с временом, залаже се за дигитализацију њеног архивског блага, а у априлу претходне године, на Светски дан књиге, отворио је у згради “Борбе” и Хол Иве Андрића, као прву у низу сличних акција којима ће се одавати почаст свим славним именима домаће историје која су била у корелацији с овом кућом. Својим ангажовањем за једно од најзначајнијих и најстаријих обележја Београда и саставни део његовог културног идентитета, али и као поборник стварања што бољих и квалитетнијих услова за младе, Јоргић је пре тачно две године окупио сараднике и групу студената, с којима је поново поставио Борбу на ноге, али, овога пута, као часопис који се бави искључиво темама из културе.
Кућа “Борба” 19. фебруара прославља пун век постојања. У чему је њен највећи значај и шта представља за Србију уопште?
– „Борба“ је одувек била симбол истине, али и борбе за слободу. Била је више од новина чији је главни циљ било информисање. Не само да је изнедрила многа штампана издања која су обележила деценије српског и југословенског новинарства већ су за Борбу писала и велика књижевна имена. Кроз своју историју била је везана и за област културе, чији стуб представља од настанка до данас. Не смемо заборавити и Борбину новинску и фото документацију, која је доступна свим корисницима и која представља једну од најбогатијих архива, а коју ћемо дигитализацијом да сачувамо, с обзиром на то да она представља непроцењиву културну баштину.
Часопис Борба обележава други рођендан. Како се родила идеја да поново покренете Борбу, као часопис, и то бесплатан?
– Након 11 година, откако је престао да излази лист Борба, моја иницијатива је била да се покрене месечник, који ће се бавити искључиво културом, јер се она неретко ставља у други план. Задржали смо препознатљивих пет црвених слова, као и ћирилично писмо, али смо се фокусирали на теме које живот значе. Борба јесте била у тешкој ситуацији и проблемима, али како сам по природи борбен, пре две године окупио сам сараднике и заједнички смо идеју спровели у дело. Редизајнирали смо Борбу и окренули се култури, имајући у виду да се данас не даје много простора темама, као што су уметност, традиција, образовање, туризам, стари занати… Данашња Борба је спој добре традиције и нове будућности, усмерена је на објективно извештавање, без икаквог сензационализма.
За сараднике сте узели углавном младе људе. Да ли је тешко радити с младима, који не мају пређашње искуство, и колико сте задовољни до садашњим постигнућима?
– Дајући простор, али и слободу, младим снагама, студентима, који управо и чине нашу редакцију, јесте пружена прилика да стичу искуство, стасају и покрећу иницијативе. Већина њих нема никакво претходно искуство, али како да га и стекну ако им се не даје шанса. Трудим се да заједно пренесемо дух Борбе какав је имала у прошлости и мислим да у томе успевамо. Њихов ентузијазам и борбеност покрећу и мене. Верујем да смо постигли много. Наш часопис је бесплатан, а није занемарљиво поклонити на десетине хиљада примерака грађанима и културним институцијама без икакве накнаде. Упркос томе што је часопис покренут баш у периоду када нас је захватила пандемија, успевали смо да свакога месеца издамо нови број, обиђемо многе градове и учинимо културу доступном свима.
Сведоци смо проме на које се дешавају у медијима. Какву будућност предвиђате традиционалним медијима (ТВ, штампаним) у ери експанзије дигиталних?
– Ја сам по том питању више традиционалан. Иако понекад читам портале, вести и дешавања онлајн, ипак свакодневно прелистам штампу јер волим да осетим папир под прстима. Не бих волео да штампани медији изумру, као ни издавачка делатност, али велико питање на које се још тражи одговор је како направити ту успешну синергију тако да и штампано издање и сајт имају обострану корист. Да ли ћемо за 30 година читати папирне новине или ће оне отићи у историју, не знам. Моја прогноза је да ће их бити, али можда не у тиражима, као, рецимо, осамдесетих година прошлог века.
Борба је добитник Вукове награде за 2021, а ви сте недавно примили и Светосавску повељу од ОШ “Вук Караџић” из Сочанице. Шта за вас представљају признања и награде?
– Био бих неискрен када бих рекао да признања нису важна. Свака награда значи јер она је и потврда да иза себе остављате неки траг. Награде умеју да делују и обавезујуће, али вас и мотивишу да радите и постижете још више. Оне нису крај пута, већ почетак нових победа.

Сретењски орден другог степена за „Борбу“
Андрија Јоргић примио је Сретењски орден другог степена који је „Борба“ добила за нарочите заслуге и постигнуте резултате у јавним и културним делатностима, а поводом 100 година постојања. Одликовање је директору „Борбе“ уручио председник Србије Александар Вучић на свечаности организованој поводом доделе признања за Дан државности Србије.
– Добити ово одличје велика је част и признање за нас као институцију, а посебно што „Борба“ иде у сусрет веку свог постојања – казао је Јоргић.
ИВАНА ЗОРКИЋ

