Генијални бечки дечак пореклом из Србије

Музика је била његова играчка, а након што је био солиста Хора бечких дечака, овај 15-годишњак започео је и соло каријеру, компонује, пише, глуми…

На недавно одржаној Kонференцији Унеска Марко Димитријевић (15) представљен је као прави пример како млади, захваљујући уметности, могу да се развијају и стварају у ова тешка времена. Ученик је престижне Уметничке гимназије за музику и глуму, а након ангажмана у Хору бечких дечака започео је соло каријеру с новим уметничким именом Марк Блес (Bless). Недавно је снимио и музички спот за песму „Показаћу ти свет“ (I’ll Show You the World), коју су певали Бечки дечаци на својим концертима. То је први пут у 500 година историје Бечких дечака да је у њихов концертни репертоар ушла песма њиховог детета, док је још у хору. Марко је од најранијег детињства заволео музику, а на почетку разговора за Борбу говори о свом путу:

– Док су се друга деца играла играчкама, ја сам се играо музике. Породична архива је препуна мојих видео-снимака на којима певам, играм и наступам пред породицом и рођацима. С пет сам почео да учим да свирам клавир, певао сам у хору, а с осам година сам имао жељу да усавршим игру и плес. Моји родитељи кажу да је моје одрастање било веома занимљиво, али и веома захтевно јер сам стално желео да будем на неком важном месту које је имало везе с музиком. Често су се питали шта ће ми бити занимљиво као тинејџеру кад сам многе ствари већ као мали видео и доживео. Али ето, сад виде да се све добро завршило.

Kако је дошло до тога да постанете члан и солиста Хора бечких деча­ка?

– Врло спонтано. Мама је на интернету тражила адекватну школу за мене и стално јој се појављивала страница приват­не гимназије Бечких дечака. Из радозналости је прочита на који начин се постаје ученик гимназије, а уједно и члан хора. Схва­тила је да су усло­ви као створени за мене. Лично сам написао мејл дирек­цији Бечких дечака и објаснио да бих жарко желео да постанем члан хора. На њи­хов позив, боравио сам у ка­мпу и после два дана позвали су моје родитеље и рекли им да сам примљен. Постао сам и солиста, а мој лик се нашао и на бројним каталозима и плакатима Бечких дечака. Био сам почаствован и снажно мотивисан, те сам по цео дан вежбао и давао максимум на бини да бих оправдао указано поверење.

У хору сте усаврша­вали певање, а како је дошло до компоновања?

– Оно је дошло изненада јер заиста нисам знао да поседујем тај потенци­јал. После прве песме која је, према речима многих, изврсна с обзиром на моје године, наставио сам спон­тано да компонујем кад год бих добио идеју. Научио сам да ослушкујем мисли и иде­ју која ми се појави у глави одмах преточим у песму.

Да ли је тако настала и ваша композиција „Показаћу ти свет“?

– После многих турнеја и ко­нцерата са Бечким дечацима одједном је наступила пауза због пандемије коронавиру­са. Више нисмо имали пробе и концерте и то ме много пого­дило, као и комплетна ситуа­ција изазвана пандемијом. Се­део сам код куће и размишљао на који начин да охрабрим људе. Одлучио сам да напишем песму и, кад сам сео за клавир, мелодија и стихови су једноставно излазили из мене. Пред очима су ми се низала сва лепа путовања с хором и различити људи и културе које сам упо­знао. Kада сам показао песму капел-­мајстору Џимију Чангу, одвео ме је код директора и ту је настала идеја да се за моју песму направи хорска верзија и да се изводи на концертима.

Поменимо и глуму. Можете ли бити ак­тивни паралелно на свим пољима?

– Још нисам дошао у ситуа­цију да морам да правим селекцију, као ни да запоставим било који од својих талената. Уживам у сваком од њих и, док год буде тако, упоредо ћу бити активан на свим пољима. Једино што ћу ускоро морати да се одлучим да ли да при­хватим улогу на филму или у позоришту јер се оба пројекта одвијају у исто време.

Мајка Весна је из Београда, отац Љу­биша из Kладова, а ви сте рођени, живите и школује­те се у Бечу. Kакве су ваше везе са Србијом?

– Много сам путовао по све­ту, али Србију волим на по­себан начин, са свим њеним манама и врлинама. Приметио сам да неке ствари у Србији могу бити још боље, али ми не смета што нису јер у мени победе само лепе ствари које ме везују за Србију. Говорим немачки и енглески, а због честог одсуства од куће, на српском понеки пут погре­шим у изговору, али сва сво­ја осећања најбоље изразим на српском. Преко родитеља сам добро упознат са ср­пском заједницом у Бечу. Познајем наше људе који се баве културом, му­зиком и пројектима који доприносе промоцији Србије у Аустрији, у чему су и моји родитељи дали велики допринос. Са мамом заврша­вам писање романа о музици, који планирамо да издамо у Србији.

Никад нисам чуо било какву негативну ноту на рачун мог порекла. Једино ми се десило да не знају сви за Србију, али у тој прилици имам аса у рукаву и само изговорим име највећег спортисте на свету ­ Новака Ђоковића или Николе Јокића. Све им одмах постане јасно!

Најпознатији хор на свету

Један од најпознатијих дечјих хорова на свету – Хор бечких дечака, састављен од сопрана и алтова, чине дечаци из Аустрије и других земаља који се издвајају посебношћу својих гласова. Око 100 чланова између 10 и 14 година старости подељени су у четири хора названа по аустријским композиторима – Брукнер, Хајдн, Моцарт и Шуберт. Изводе око 300 концерата годишње, пред готово 500.000 људи. Званично, хор је основан писмом цара Максимилијана I Хабзбуршког 30. јуна 1498, а улога му је била да пева на црквеним мисама. Данас изводе дела познатих композитора, али и божићну и поп музику. Хор пева на миси недељом у чувеној капели Хофбурга с члановима Бечке филхармоније и мушког хора Бечке државне опере.

аутор Драган Пејић

Фото: Приватна архива