Гостопримство “чувара бола” и страсти српског југа

НИШ, ЦАРСКИ ГРАД БУРНЕ ИСТОРИЈЕ, ЖИВЕ КУЛТУРЕ И ДУХА

Мало је градова које можете сматрати својом (другом) кућом. Кажу да у животу једног човека често постоје два веома важна града: први, у ком живи и ради, и други у ком се може осећати као код куће и ком се увек може враћати

Код мене је дошло до малог одступања од овог правила, између осталог, као и од многих других животних правила. Као туристички водич, често мењам место боравка и после неколико година рада имам читаву листу градова где се осећам пријатно и где се увек са задовољством враћам. Биће потребно много више од неколико редака да се објасни зашто, а међу првим одговорима ће се свакако наћи срдачни и топли домаћини. Мештани често за себе да кажу да су “чувари бола” јер је Ниш кроз векове претрпео велика страдања и имао је веома тешке дане у својој дугој историји. Бројни објекти данас подсећају на бурну историју града и у њима је вешто уткана национал­на историја. Ниш је град на чијој територији су се родили римски цареви Константин Велики и Констанције III, град у ком су се водиле битке и, на крају, ово је град у ком се налазе споменици јединствени у целом свету.

Данас је ово један од већих градова Србије. Налази се на Нишави, недалеко од места где се ова река улива у Јужну Мораву. Један је од ретких градова чије се име кроз историју мењало више пута, а да су сви ови називи у основи мање-више остали непромењени: Наиссус, Наис, Ниш…

Чегар

Нашу историјску причу кроз Ниш ћемо започети на брду изнад града, које представља посебно место за Нишлије. На овом узвишењу под именом Чегар се почетком 19. века, током Првог српског устанка, одиграла чувена Чегарска битка. Српску војску је тада предводио комадант Стеван Синђелић, који је у српској историји остао упамћен као херој који је покушао да заустави продор Турака. На овом узвишењу се налази споменобележје на ком ће вас дочекати чика Селе са породицом, који за себе воли да каже да је “чувар чегарског бола”, и кроз петоминутну беседу ће вас упутити у детаље стравичних догађаја тог маја 1809. Данашњи споменик који подсећа на велика страдања наше војске је подигнут између два светска рата, тачније 1927. Споменик у облику куле је подигнут у знак обележавања 50 година од ослобођења града Ниша. На кули се налази и видиковац, са дивним погледом на околину.

„Ћеле-кула се нашла и на омоту албума Рибље чорбе “Истина””

Ће­ле-кула

Када сам споменуо “јединствен споменик у свету”, мислио сам управо на овај! Ћеле-кулу је подигла турска власт, и то, ни мање ни више, него од лобања војника који су страдали у бици на Чегру. Према подацима које сам добио при посети Ћеле-куле, процењује се да је у овој бици страдало око 4.000 људи! Ћеле-кула је изграђена већ те године, до јесени, поред тадашњег Цариградског друма, недалеко од Стамбол капије. Осим лобања страдалих јунака, изграђена је још од малтера, камена и греда. Интересантан податак је да су о овом споменику писали и амерички медији (магазин Ментал флосс, 2004). И још један податак је да се Ћеле-кула нашла и на омоту албума Рибље чорбе “Истина”, објављеног 1985. Главе чланова бенда су на овом омоту смештене између лобања страдалих војника у већ поменутој бици

Ло­гор Цр­ве­ни кр­ст – Ме­мо­ри­јал­ни ко­м­пле­кс 12.фебруар

Би­т­ка на Че­гру ни­је је­ди­ни стра­шан до­га­ђај ко­ји се де­сио овом гра­ду. Ме­мо­ри­јал­ни ком­пле­кс 12. фе­бруар, у окви­ру ког се на­ла­зи и ко­н­цен­трацио­ни ло­гор, упра­во је све­док то­га. Овај ко­н­цен­тра­цио­ни ло­гор су фо­р­ми­ра­ли Не­м­ци то­ком Дру­гог све­т­ског ра­та, где су за­тва­ра­ли све ро­до­љубе, као и ве­ли­ки број Је­вре­ја и Ро­ма. Пре­ма по­да­ци­ма лого­ра, ов­де је би­ло за­то­че­но ви­ше од 30.000 љу­ди, од че­га је ви­ше од 10.000 стре­ља­но на Бу­б­њу, где се на­ла­зи још је­дан спо­мен-ко­м­пле­кс у знак се­ћања на све жр­тве овог стра­вич­ног до­га­ђа­ја. Ме­мо­ри­јал­ни му­зеј је на­зван 12. фе­бруар јер је тог да­на 1942. гру­па од 147 ло­го­ра­ша по­ку­ша­ла бек­ство, у че­му је успе­ло 105 љу­ди, док су оста­ли стра­дали. На дан обе­ле­жа­ва­ња 25 го­ди­на од тог до­га­ђа­ја (12. фе­бруар 1967) отво­рен је Мемо­ри­јал­ни му­зеј, ко­ји је вечи­ти под­се­т­ник на то да се стра­ви­ч­ни до­га­ђа­ји ви­ше не сме­ју по­но­ви­ти.

Ар­хео­ло­шки па­рк Медијана

Ка­да од Ће­ле-ку­ле на­ста­ви­те пу­тем ка Ни­шкој Ба­њи, са де­сне стра­не ће­те ви­де­ти ша­то­ре ко­ји шти­те овај зна­ча­јан ар­хео­ло­шки па­рк. Ме­ди­ја­на је пред­ста­вља­ла ца­р­ску ви­лу, изгра­ђе­ну у вре­ме ца­ра Ко­н­стан­ти­на Ве­ли­ког (пр­ва по­ло­ви­на 4.ве­ка). Изгра­ђе­на је за ужи­ва­ња и оба­вља­ње др­жав­них по­сло­ва, али је је­дан део био претво­рен у по­љо­при­вред­но има­ње. Цен­трал­ни део овог ко­м­пле­к­са зау­зи­ма ви­ла са пе­ри­сти­лом укуп­не по­вр­ши­не 4,7 хе­к­та­ра. Због ре­стау­ра­ци­је га не мо­же­те по­сети­ти, али у за­ме­ну за то мо­же­те по­се­ти­ти ар­хео­ло­шку са­лу, ко­ја се на­ла­зи у са­мом цен­тру Ни­ша. Ек­спо­на­ти ар­хео­ло­шке са­ле сведо­че о пос­то­ја­њу пр­вих на­се­ља на те­ри­то­ри­ји Ни­ша. Ов­де ће­те ви­де­ти мно­го ин­те­ре­сан­т­них пре­д­ме­та по­пут ке­л­т­ског ма­ча, ке­ра­мичких по­су­да,ра­зних фигу­ра му­шка­ра­ца и же­на, огр­ли­ца од жи­во­ти­њ­ских зу­ба, бро­н­за­них укра­са и та­ко да­ље.

Ни­шка тврђава

Је­дан од си­м­бо­ла гра­да је Нишка твр­ђа­ва. Мо­ћ­не и сна­жне зи­ди­не Ни­шке твр­ђа­ве узди­жу се ви­со­ко на де­сној оба­ли Ниша­ве.Твр­ђа­ва је до­бро очу­ва­на и због то­га спа­да ме­ђу на­јо­чува­ни­ја утвр­ђе­ња на те­ри­то­ри­ји Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Ка­ко би­смо упо­зна­ли исто­ри­ју твр­ђа­ве,мора­мо за­ко­ра­чи­ти још у пр­ви век но­ве ере. Гра­ди­ли су је бро­ј­ни на­ро­ди, пр­ве­н­стве­но Ри­мљани,за­тим Ви­зан­ти­н­ци, Ср­би и, на кра­ју, Ту­р­ци. Дос­та пу­та је ру­ше­на и об­на­вља­на, а изглед ка­кав да­нас пре­по­зна­је­мо до­бија у пр­вој по­ло­ви­ни 18. ве­ка, за вре­ме вла­да­ви­не Ту­ра­ка. Про­ћи ће­те кроз Ста­м­бол ка­пи­ју, ви­дети ха­мам изгра­ђен 1498, ан­ти­ч­ке те­р­ме из че­твр­тог ве­ка, Спо­меник Ми­ла­ну Обре­но­ви­ћу ,по­диг­нут 1902, Ба­ли-бе­го­вуџа­ми­ју, а по­се­б­ну па­жњу ће вам при­ву­ћи гру­па спо­ме­ни­ка ла­пи­да­ри­јум.

Јед­на од на­ј­леп­ших ули­ца у Ни­шу је Ка­зан­џи­ј­ско со­ка­че, оми­ље­на је ме­ђу мно­гим ту­ристи­ма, што због сво­је исто­ри­је и ле­по­те, што због ће­ва­па и буре­ка. Ка­зан­џи­ј­ско со­ка­че је послед­ња са­чу­ва­на ули­ца не­ка­дашње ча­р­ши­је ко­ја се на­ла­зи­ла у Ни­шу. То­ком вре­ме­на је би­ла опре­мље­на за­нат­ским ра­д­ња­ма, ко­је су пос­то­ја­ле све до по­следњих де­це­ни­ја 20. ве­ка. Ве­ћи­на тих ра­д­њије да­нас ре­стау­ри­рана и пре­тво­ре­на у угос­ти­те­љ­ске обје­к­те, али су сви они за­др­жа­ли дух ста­ре ар­хи­те­к­ту­ре. Осим тога, Спо­ме­ник Сте­ва­ну Сре­м­цу и Ка­л­чи је ме­сто где ту­ри­сти обожа­ва­ју да се фо­то­гра­фи­шу и по то­ме се овај део Ни­ша по­се­б­но пре­по­зна­је.

Ва­жан га­стро­но­м­ски по­да­так ти­че се и по­сло­ви­ч­но на­ј­по­пулар­ни­јег је­ла у Ни­шу. Бу­ре­ка, на­рав­но. Пр­ви бу­рек у Ср­би­ји је на­пра­вљен упра­во у овом гра­ду да­ле­ке 1498. Та­да је пекар под име­ном Ме­х­мед Оглу пр­ви пут на­пра­вио окру­гли бурек у те­п­си­ји. Да­нас је ово омиље­ни до­ру­чак у Ни­шу, а мла­ди га пре­по­ру­чу­ју оба­ве­зно на­кон но­ћи про­ве­де­не у ка­фа­ни!

аутор НИКОЛА СТОЈКОВИЋ Turizmoblog.com

Фотографије: Туристичка организација Ниш