Гостовање позоришта младих у Мадлениануму

Ако сте некада били дете, ако сте родитељ или имате намеру да то постанете, ако сте икада ишли у вртић или школу, ако радите у вртићу или школи, ако сте некада били трудни, ако вам стално други говоре како да васпитавате своје дете, ако стално неко покушава да вас васпитава, ако имате родбину која вам иде на живце, ако сте икада писали школски састав на тему „Како сам провео распуст“, ако живите у Србији, ако вам је пасош увек надохват руке – дођите на представу „Док те ја храним и облачим“ Позоришта младих, редитељке Оље Ђорђевић.

Представа се препоручује публици старијој од 16 година. Представа „Док те ја храним и облачим…“ је својеврсни приказ генезе оних који су имали ту срећу или несрећу да се роде, одрастају, школују, венчају и добију децу у Србији. Као што српска историја робује аутоархетипима, тако је и породични живот становника наше земље углавном архетипског карактера. Процеси који се дешавају од када ново и ничим запљано биће доспе у документацију матичне општине и добије свој ЈМБГ, па док то исто, сада већ запрљано, истрошено и одрасло биће, и само не постане родитељ које пријављује своје дете у општини, углавном личе једни на друге као јаје јајету. Можда је управо ту кључ нашег суноврата, а можда се управо ту и налази решење како да се ова матрица промени. Чак и архетипи метастазирају временом, тако да оно што је било комично временом постаје трагично, са тенденцијом катастрофалног. Ми, као екипа ове представе, нисмо на уму имали (само) моралну поуку. Најпре, међусобно смо радили вивисекције наинтимнијих детаља и наших одрастања, и наших родитељевања. Закључак до кога смо дошли, уз много заједничког смеха и много заједничких суза је следећи – не постоји рецепт за исправно родитељство. И још један подзакључак – нажалост, постоје шаблони, они исти, архетипски којима смо сви, на овај или онај начин изложени.

Фото: Промо