Град богате културе и бурне историје

БЕЧКЕРЕК, ПЕТРОВГРАД, ЗРЕЊАНИН

Легенда каже да је најстарија зграда позоришта у Србији никла из хира заљубљеног мушкарца, а да у околини града почива Атила Бич Божји

У срцу банатске равнице, на реци Бегеј, налази се трећи највећи град Војводине

– Зрењанин, који важи за место богате и турбулентне историје. Од настанка налазио се на мети бројних освајача, стога одише јединственом мешавином културног наслеђа и пружа дом за припаднике преко 20 различитих нација. Назив је мењао више пута, а повеља Будимског капитола из 1326. представља најранији запис изворног назива града Бечкерек.

Био је под управом Краљевине Угарске и српских деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Средином 16. века саграђена је и тврђава у Бечкереку, коју убрзо освајају Османлије и држе под контролом све до њеног рушења 1701. У том периоду аустријске снаге врше колонизацију ових крајева и под њиховом управом Бечкерек се трансформише из мањег насеља у трговински и културни центар. Град добија прву школу, гимназију, болницу, банку, позориште, штампарију, као и пивару. Током Првог светског рата, ослобађањем Великог Бечкерека, граду се додељује назив Петровград, по краљу Петру Првом Карађорђевићу, које носи све до 1946, када га преименују у Зрењанин, по народном хероју Жарку Зрењанину.

ГРАДСКА КУЋА

Архитектура града одише различитим стиловима, а једно од најимпозантнијих здања је Градска кућа, барокног карактера, саграђена по нацртима Јосифа Фишера. Карактеришу је три торња и високо прочеље с терасом, обогаћено рељефима. Првобитну верзију терасе подупирали су стубови, исклесани од једног комада мермера, који се током адаптације уклањају и преносе у Вршачку епархију. Током реконструкције дограђено је и лево крило, у необарокном стилу, а у остатку зграде уведене су бројне новине попут водовода и струје, витража и емајлираног црепа.

Поред естетске вредности, палата има и велики историјски значај. Има улогу Скупштине града и прилагођена је свим административним потребама. Поред бројних канцеларија, ентеријер краси Барокна сала, у којој су се некада водиле жупањске седнице, а данас се одржавају различити скупови, не само политичког карактера.

ГРАДСКА БАШТА

У склопу Градске куће пројектована је ограђена, зелена, површина, Градска башта, која је служила као место за одмор чиновника. Некада је била затворена за јавност, а данас представља зелену оазу града с угоститељским објектом, где се одржавају културно-уметнички догађаји попут Банатске бајке. Ова вишемесечна манифестација обележава зрењанинско лето, а програм садржи најразличитији репертоар, од модних ревија преко концерата до књижевних вечери.

Поред уређених травњака илеја цвећа, ову површину обогаћују бројна уметничка дела. У непосредној близини главне капије баште налази се скулптура Св. Ивана Непомука, чувара града. Првобитни, дрвени кип, замењен је статуом у ливеној бронзи и представља ауторско дело вајара Зорана Јездимировића. Поред ове знаменитости, у башти се налази и скулптура “Мала скица за коња” Томе Росандића, као и “Дечак и лане” Јована Солда товића.

РЕФОРМАТСКА ЦРКВА

Још једна грађевина од великог културног и архитектонског значаја је Реформатска црква, позната и као Калвинистичка. Ова црквена заједница настала је 1866. отцепљењем од Евангелистичке цркве и везала се за учење свештеника Иштва на Балога. За њену изградњу 1891. прикупљани су прилози од аустријског владара Франца Јозефа I, града Будимпеште, као и Великог Бечкерека.

Изграђена је у стилу позне готике, по нацртима Ференца Заборецког, архитекте из Будимпеште. Спољна конструкција зграде ојачана је ребрима који јој, упркос танким зидовима, омогућавају позамашну висину. Северни улазни портал цркве краси четворолисна лунета и високи прозори у облику готичких бифора, који воде у висину ка најупечатљивијем елементу ове грађевине звонику цркве.

У цркви се налазе оргуље прављене у Бечу у првој половини 19. века за потребе првобитне зрењанинске синагоге.

На фасади цркве налазе се два спомен-обележја постављена ради очувања успомене на њену градњу.

НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ “ТОША ЈОВАНОВИЋ”

Зрењанин броји многе културне установе, а једна од најстаријих је Народно позориште “Тоша Јовановић”, чији настанак прати несвакидашња љубавна прича. Један имућни житељ Великог Бечкерека за љубио се у глумицу пештанског позоришта. Хтевши да је доведе у свој град на гостујућу представу, преуредио је некадашњи житни магацин у позориште. Његова тактика је уродила плодом: Она је остала у Великом Бечкереку, а град је добио најстарију позоришну зграду у Србији.

Сала је камерног типа, добре акустике и неизмерне лепоте, реновирана по оригиналном архитектонском плану, тако да је, упркос пролазности времена, задржала аутентичност. Театар је гостио бројне трупе из Србије и Европе, све до 1946, када оформљује стални ансамбл, са две сцене: драмском и луткарском. Луткарски ансамбл важи за најистакнутији у целој Србији, броји више од 200 награда и годишње изводи преко 250 представа.

Позориште носи име по Тодору Тоши Јовановићу, чувеном глумцу 19. века, пореклом из Великог Бечкерека. Каријеру је започео као члан путујуће трупе у саставу Јоце Поповића, а касније постаје члан Народног позоришта у Београду и Загребу. Прославио се тумачењем ликова “љубавника француског типа”, а подједнако добро се сналазио у драмама попут Гетеовог “Фауста” и Гогољевог “Ревизора”. За допринос драмској уметности одликован је Орденом Светог Саве четвртог и петог реда. Преминуо је 1983, а његова родна кућа у Зрењанину проглашена је спомеником културе од великог значаја. Упркос томе, кућа је срушена 1991.

Резерват природе Стари Бегеј – Царска бара

ПРИРОДНИ РЕЗЕРВАТ ЦАРСКА БАРА

Природни резерват Царска бара, смештен у међуречју Тисе и Бегеја, представља једно од најгушћих водених чворишта Европе. Карактерише га велики број ендемских врста птица и пружа дом бројним угроженим врстама попут плавокљуне патке и мале гуске.

На овом подручју гнезди се свих десет европских врста чапљи, стога је силуета царске чапље изабрана за симбол парка. Током посете се можете срести и с најмањом птицом на свету водомаром, као и највећом грабљивицом орлом белорепаном. Поред велике орнитолошке вредности, парк бележи велики број животињских врста попут шареног даждевњака, дивљих свиња, срна и зечева.

Обилазак парка је могућ туристичким бродом “Царска лађа” уз едукативни програм, а постоји и пешачка тура “Стазом здравља” до видиковца, одакле се пружа поглед на цео резерват. На ободу парка налази се село Бело Блато, где, према легенди, почива хунски владар Атила Бич Божји. Ово место одскора нуди занимљиву летњу атракцију панонски сафари где посетиоци могу обилазити крајолик на квадовима, трагом овог мистичног владара.

Франц Лист на отварању каштела у Ечкој

Надомак Зрењанина, уселу Ечка, налази се каштел Лазара Агоштина из 1820, који је кроз историју гостио бројне еминентне личности попут Александра Карађорђевића и Франца Фердинанда. Каштел се налази у близини ловишта и годинама важи за центар окупљања љубитеља лова. Његово отварање је обележило тродневно славље, у склопу ког је одржан и свечани бал, пропраћен музичким извођењем чувеног угарског пијанисте и композитора Франца Листа. Данас је преуређен у хотел аутентичног амбијента, инспирисаног својом аристократском прошлошћу.