Херој многих генерација

Путујућа изложба ,,Бата у 90 слика“ стигла у Бајину Башту

Изложба започиње свој живот кроз Србију, а наставља кроз земље региона

Након претпремијере у Источном Новом Сарајеву и премијере у Београду фото-изложба ,,Бата у 90 слика“ посвећена великану нашег глумишта, Велимиру Бати Живојиновићу кренула је пут Србије, с идејом ,,да Бата, као човек из народа, уђе у народ поново“. На Светски дан књиге 23. априла изложба је свечано отворена у Гимназији ,,Јосиф Панчић“ у Бајиној Башти, а управо је у овом крају, на Тари, Бата снимио два филма: ,,Партизани“ и ,,Птице које не полете“.

На отварању присутнима су се обратили домаћин изложбе Љубица Ђурић, директор гимназије Јован Ђурић, уредник Борбе Елена Стојановић, син Бате Живојиновића Миљко Живојиновић, начелница Општинске управе Бајина Башта Зорка Радоичић и дугогодишњи директор Југословенске кинотеке Радослав Зеленовић, који је и прогласио изложбу отвореном.

Миљко Живојиновић рекао је да је изложба припремана девет месеци и да је у сврху тога отворена архива свих издања чији је оснивач ,,Борба“. Према његовим речима, значај изложбе је у томе да се младе генерације упознају с Батом и његовим радом.

– Одрастати уз Бату је било лепо, узбудљиво и интересантно, тако да смо створили дивне успомене с њим. Памтимо га из различитих периода, као младог родитеља, у средњим годинама, Бату у позним годинама и сви ти периоди живота су за мене и моју сестру остали незаборавни. Ова изложба започиње свој живот кроз Србију, а наставља кроз земље региона. Круна свега биће изложба у Пекингу – поручио је Живојиновић и додао да је изложба код њега изазива много емоција, пошто је ту и фотографија са снимања филма ,,Узаврели град“ (1961), када је Миљко рођен и добио име по оцу редитеља Вељка Булајића.

Бата Живојиновић снимио је преко 280 филмова, више од 75 телевизијских драма и серија, а, према речима Радослава Зеленовића, један је од стубова светске кинематографије.

– Улоге није делио на велике и мале. Говорио је да постоје само велики и мали глумци. Бата је играо у седам филмова који су били у главном програму Канског фестивала и у чак 14 филмова који су били наши кандидати за Оскара. Само у периоду од 1966. до 1969. филмови ,,Три“, ,,Скупљачи перја“ и ,,Неретва“ били су наши представници у најужем избору за награду Оскар. Ако узмете и то као мерило, он је дао огроман допринос. Бата се може сматрати пиониром филма и његова каријера, која је трајала скоро 60 година, нешто је што је драгоцена заоставштина за будућност – истакао је Зеленовић.

Домаћин изложбе, историчар Љубица Ђурић, изразила је задовољство што је управо у школи коју је похађала приредила овакав догађај, који је и резултат њене вишегодишње сарадње с породицом славног глумца.

– Велики сам поштовалац лика и дела Велимира Бате Живојиновића и велика ми је част што сам дала допринос свему овоме, као и што изложба креће на своје путовање управо из града у ком сам рођена. Срећна сам што је изложба отворена у школи из које сам потекла и што сам могла овде да донесем нешто што је интернационалног карактера – поручила је Ђурићева.