И даље се борим да се изборим

АУТОРСКИ ТЕКСТ БАНЕТА БОЈОВИЋА АКА БАНЕ ТА САНШАЈНА

С обзиром на то да настављамо тему, не бих правио неки специјалан увод, већ бих директно наставио с причом

Надовезао бих се само на крај првог дела да је истински оптимизам први најјачи корак у борби против депре и да је једна од најјачих ствари на свету имати оптимистичан ум. Е сад, оно што је исто од суштинског значаја јесте “духовно подешавање”. Тим подешавањем се постиже побољшан тонус личности. Значи, ако хоћемо да људски мотор ефикасно функционише, мора да се подешава као и сваки други. Пошто сам радио једно време као професионални пилот у Привредној авијацији, обично волим да користим примере из летења. Дакле, кад се авион спрема да полети, пилоти подешавају и испробавају моторе, да би их припремили за узлетање или уздизање, као и за само летење. Kад су наши људски мотори троми и неподешени, недостаје нам она уздижућа снага, неопходна за снажно и витално живљење. Значи потребна нам је потпуна ревитализација тела, ума и душе, исто као код авиона – генералка, и то не само мотора већ и трапа и трупа целог авиона. С људске стране, битна је здрава исхрана, тренинзи или физичка активност, правилно размишљање, правилна молитва и правилно живљење.

Да, знам, капирам која је сад пр ва реакција: “Е јесте. Ти ћеш да ми кажеш. Само још фали да се пуцне прстом и све је како треба. Ај, пали, бре, са том шумећом причом и те шумеће таблете о депри остави за неког другог!” Тачно знам и осећам ту реакцију јер сам и ја све то пролазио, а и даље се борим да се изборим. И мени су годинама причали с више страна да треба да се померим из корена. Ал’ мени је то изгледало немогуће пошто, кад сам радио, увек би испало да радим разне сезонске послове. Са мо у тим периодима бих се будио рано ујутру. Чим бих стао или паузирао с послом, одмах бих се вратио на старо: спавање докле оћеш, зона комфора 24/7, пороци и ровци ми се крију иза завесе устаљеном рутином итд. Међутим у неком тренутку, у већ доста одмаклим годинама само сам схватио и увидео да губим контролу којом сам се само залуђивао и несвесно заваравао да је имам.

Е тад сам коначно дигао руке од вишедеценијске об-мане и заблуде и коначно почео да слушам стручна лица како да се ишчупам. А први корак је био мењање живота из корена. Мој проблем није у депри, већ сасвим нешто друго, али су врло слични механизми чупања из таквих стања.

Значи, тебра, ако не капираш сад, скапираћеш касније, ако не касније, онда не преостаје ништа друго него да се миришу љубичице одоздо… Мени је само криво што ми није дошло из дупета у главу много раније, ал’ није фрка. Kао што може да се види с више страна порука: “Не треба осуђивати себе, а ни друге, ако прогрес иде споро, важно је да прогрес постоји и да иде набоље. Богу хвала што нам бог помаже јер вера у бога је неминовна у борби с било којом врстом зла која се врло лукаво и перфидно ушуњава кроз наше помисли. Зато сад понављам нешто што сам већ једном писао и понављаћу безброј пута ако треба и себи и вама, а то је: “Посматрајмо своје мисли.” Шта нам то свака мисао или помисао доноси, шта имамо од било које одређене мисли или помисли: добро или зло? И по томе да одредимо свој даљи корак, корак ка добру, корак ка богу добра и љубави. Само нам тако може бити боље. Значи, кад крене нека лоша помисао да нам обара тонус личности, једноставно, исеци је. Ако треба, слободно се продери: “Ма ко му је*е матер.” Важно је да проструји телом онај снажан осећај одлучности, ко пред фајт јер ово и јесте борба и то много битнија него нека улична шумећа. Доста је, бре, више да те демонске силе преовладавају нашим телом и душом. Према оној литератури што сам читао, а и према мом животном искуству, ово је директан начин како да се наштимује душа и тело. Религија и медицина у хармоничном раду дају готивну гипкост и виталност.

Има и онај цитат “Живи уздижући се изнад свега.” Значи, што више успемо да се издигнемо изнад свега, то нам даје много већу шансу да имамо оно добро расположење које ће нас избављати из депре. И опет један мали пример из летења: кад борбени авион доведе себе изнад противничког борбеног авиона, овај доле је аутоматски схватио да га је угасио.

И за крај овог другог дела једна порука: “Испунимо своје умове вером. Тада призивамо и добијамо магичну снагу над поразом и депресијом.”

Наставиће се…