Изложба „Географија ничега“ Иве Димитријевић представља серију цртежа и анимација чији је главни предмет истраживања фигура жене

Тело у кризном стању или усред трансгресивне радње, функционише као предложак за истраживање односа соматског и психолошког кроз призму женског искуства.
Мотив женске фигуре у стању мировања у цртежима потенцира неизбежност граничног искуства, те је њен положај најчешће лежећи, док су простори око ње недефинисани и испражњени. Тако приказана, замрзнута фигура мање функционише као портрет, већ постаје деперсонализована и симболична, тежећи ка универзалном.
Анимације су главни носилац нарације. Њима се уводи проток времена, а манипулација овом димензијом и непрестано понављање истог временског интервала сукобљавају посматрача са сопственом пролазном природом.
Изазивање тензије, чак и осећања непријатности, путем интеракције дела и посматрача јесте један од аспеката психолошке анализе којима се баве изложени радови. Илустровањем физичког бола услед спољних притисака отвара се поље међусобних утицаја материје и психе, а све са крајњим циљем да се унутрашњи живот учини видљивим и огољеним.



