Како је настало пиће богова

НАПИТАК СА ИСТОРИЈОМ ДУ ГОМ 8.000 ГОДИНА

Вино су обожавали разни богови, у Библији се помиње више од 500 пута, а развој српске државе у средњем веку истовремено је значио поклањање све веће пажње виноградарству

Историчари су забележили да је око 870. год. п. н. е. асирски краљ направио једну од највећих гозби у историји, поводом проглашења престонице асирске државе. Током гозбе која је трајала данима званице је од свих гастрономских чуда тадашњег света највише одушевило свечано пиће, допремљено специјално за ту прилику. И то је остало урезано и у камену. Било је то вино, служено у плитким, златним посудама, које су више подсећале на чиније него на чаше. Може се рећи да је овај чудесан напитак постао модеран у деветом веку п. н. е, али је откривен много раније.

Археолошка ископавања показују да су прва вина настала у подручју данашње Јерменије и северног Ирана. У Библији, у којој се вино помиње више од 500 пута, остало је записано да је Ноје, када га је потоп избацио на планину Арарат, ту засадио и први виноград. Вино је полако, али сигурно освајало свет, а када су га пробали египатски фараони, према њиховом налогу, садили су се виногради, не превелики, али таман толики да елити пруже посебно уживање. Они су измислили технику пресовања грожђа и усавршили узгајање винове лозе, а правили су црвено и бело пустињско вино, које је било веома слатко. Веровали су да је овај невероватан напитак дар бога Озириса. У старој Грчкој вино је било слављено божанством Дионисом. Он је био један од најобожаванијих грчких богова и инспирисао је многе уметнике, филозофе, али и обичне људе. Многе свечаности одржаване су у част бога вина, као што је популарна прослава позната као Фестивал цвећа, која је добила име због чињенице да су древна грчка вина била позната по својим цветним аромама. Током крсташких ратова многим Европљанима су први пут била представљена грчка вина. Они су преферирали мускат вина, сматрајући их најфинијим, и она су била резервисана, пре свега, за богате племиће.

Оснивање и јачање винске културе у Европи, а самим тим и у Србији, било је под утицајем старих Римљана. Велики број писаних података које су Римљани оставили говори о њима као добрим виноградарима и винарима. Доласком на Балкан у седмом веку, Словени су се упознали с гајењем винове лозе. Развој српске државе у средњем веку за време дина- стије Немањића је истовремено значио поклањање све веће пажње виноградарству. Томе је допринела и чињеница да су паганска словенска племена прихватила хришћанство, у ком вино има значајну улогу, као симбол Христове крви. Развој виноградарства у овом периоду се везује за манастирска имања и поседе српског племства. Манастири су подизали своје винограде на метосима – манастирским имањима. У Студеничкој повељи је записано да је Стефан Немања, родоначелник српске владарске династије Немањића, Манастиру Студеници даровао околна виноградарска села. При крају своје владавине Стефан Немања је и Манастиру Хиландар на Светој гори даривао винограде у Великој Хочи, чувеном винарском селу у Метохији.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ВИКИПЕДИЈА