Како смо изгубили заставу Гвозденог пука

ТАЈНА НЕСТАЛИХ ПУКОВСКИХ ЗАСТАВА СРПСКЕ ВОЈСКЕ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Већина историчара сматра да су пуковске заставе трајно изгубљене, али нови докази буде наду да су преживеле до данас

Поред опште по­знатих чињени­ца о Првом све­тском рату, овај војни сукоб имао је и своју мистериозну страну. Многи догађаји из тог рата до данас су остали обавијени ве­лом тајне, неразјашњени или тек делом објашњени, што их је с временом учинило још за­гонетнијим и мистериознијим. Ово је прича која открива једну такву енигма, везану за српску војску, а тиче се несталих пуко­вских застава из Првог светског рата.

Краљевина Србија је у пр­вој ратној години Великог ра­та успела да се носи са далеко надмоћнијим непријатељем. Извојеване су невероватне по­беде на Церу и Колубари, које ће заувек остати златним словима записане не само у српској већ и у светској историји. Наред­не године уследила је жестока тројна инвазија Централних сила. Српска војска, не желећи да се преда, била је присиљена да се повлачи ка југу државе и на крају да напусти границе своје државе, евакуишући се на грчко острво Крф. Територије Краљевине Србије биле су зва­нично и коначно окупиране, те подељене између чланица Цен­тралних сила.

Генерал Аугуст фон Мекензен извештава немачког цара Ви­лхелма о победи над српском војском, а овај захтева да му се донесе једна заплењена српска пуковска ратна застава, као симбол победе и ратни трофеј. Међутим, генерал Аугуст фон Мекензен морао је да разочара немачког цара јер током две године ратовања Србима није заробљена ни једна једина пу­ковска застава. Иако су губили битке, Срби до краја Првог светског рата нису изгубили ниједну пуковску заставу, што представља преседан у модер­ној историји ратовања.

Према извештају из Српских новина (службеног дневника Краљевине Србије), од среде, 30. новембра 1911, на дан када је пуковске заставе српске вој­ске краљ Петар I лично уручио комадантима пукова, била их је укупно 51: једна застава Краље­ве гарде, 20 застава пукова првог позива, четири заставе коњичких пукова, једна застава Жан­дармерије, 15 застава пукова другог позива, пет застава диви­зијских коњичких пукова и пет застава коњичких дивизиона. Данас се највећи број ових за­става, односно 46 њих, налази у Војном музеју у Београду. Једна српска пуковска застава чува се у француском Војном музеју у Паризу. Реч је о застави Четвртог пешадијског пука другог по­зива, која је тамо остала после свечаног дефилеа савезничких јединице, где су учествовале и српске јединице, одржаног по­водом националног празника Француске 14. јула 1919.

Нажалост, париски Војни му­зеј је пре неколико година укло­нио део изложбе који говори о Источном фронту, како Фра­нцузи зову Солунски фронт, те тако није могуће видети ни поменуту српску заставу, која се данас налази у депоу музеја. Остаје нам тако чињеница да недостају четири пуковске за­ ставе: Другог пешадијског пука првог позива “Књаз Михаило”, Деветог пешадијског пука првог позива “Краља Николе I”, 10. пешадијског пука првог позива “Таковског” и 18. пешадијског пука првог позива “Краљевића Ђорђа”.

За изгубљене пуковске заставе већина историчара сматрала је да су трајно изгубљене и да су вероватно уништене током Пр­вог светског рата да не би пале у руке непријатељу, међутим, нови докази које ћемо изнети у овом тексту буде наду не само да су заставе преживеле рат већ и да су сачуване до дана дана­шњег. Одмах се да приметити да је једна од четири заставе које не­достају и застава најславнијег пука у српској историји ­ чу­веног Гвозденог пука, односно другог пешадијског пука “Књаз Михаило”. Застава Гвозденог пука, према неким информаци­јама, била је погребни покров на ковчегу краља Петра Првог Карађорђевића и дуго је чак трајало уверење да је застава покопана заједно с њим.

Међутим, анализирајући фотографије и снимак сахра­не краља Петра, види се да је његов сандук био прекривен краљевском стандардом. Ову информацију потврђује и лист Политика у бројевима од 17. до 23. августа 1921.

Ипак, треба оставити просто­ра да је можда у неком моменту ковчег заиста био прекривен и заставом Гвозденог пука да би се славном пуку одала почаст.

Током процесије и саме сахране ковчег није био прекривен пу­ковском заставом, те тако заста­ва и није сахрањена заједно са ковчегом.

Да застава Гвозденог пука није сахрањена са краљем Петром, говоре и фотографије са смотре четничких одреда 1944. у селу Ба. На тим фотографијама се види да четници дефилују с ратним пуковским заставама из Првог светског рата.

Један од најпозванијих за ову тему је историчар Бојан Ди­митријевић из Института за савремену историју, који се бави управо овим периодом.

Професор Димитријевић потврдио је да су бригаде Првог равногорског корпуса ЈВуО носиле заставе управо Другог пешадијског пука “Књаз Михаило” првог позива Моравске дивизије и Десетог пука “Таковског” првог позива на смотри током светосавског конгреса у селу Ба 1944.

Откуд заставе код четничких одреда? Пуковске заставе су узете из Храма Светог Ђорђа на Опленцу, где су се налазиле од септембра 1930, након што су замењене новим. Наиме, у смислу спровођења идеје југословенства, краљ Александар је донео одлуку да се старе српске ратне пуковске заставе замене новим – југословенским. Ова смена застава извршена је 6. септембра на Бањици.

Судбина ових двеју застава данас није позната, а професор Димитријевић истиче да су оне нестале заједно са нестанком четничких одреда и постоји шанса да су и данас сачуване, можда негде у иностранству.

О преостале две нестале заставе – Деветог пешадијског пука првог позива “Краља Николе I” и 18. пешадијског пука првог позива “Краљевића Ђорђа”, не зна се апсолутно ништа. Постоји сумња да се једна од те две заставе налази у Берлину.

Из Војног музеја у Београду на то питање одговорили су следеће:

– Познато нам је да се у попису несталих предмета, сачињеном после Другог светског рата, ради потраживања предмета који су се нашли у неким европским музејима, помиње и српска пуковска застава у берлинском Војном музеју. До данас ту заставу нисмо добили, а не знамо о којој је реч.

Наставиће се

аутор МИЛАН БОГОЈЕВИЋ

ФОТО: АРХИВА БОРБE