Scroll Top

Како су Аустријанци коначно “освојили” српску пуковску заставу 2014.

kako-su-austrijantsi-konachno-osvojil
Сличне теме

МИСТЕРИЈА СРПСКЕ РАТНЕ ЗАСТАВЕ ДРУГОГ КОЊИЧКОГ ПУКА “ЦАР ДУШАН” ПРВОГ ПОЗИВА

У другом делу приче о српским пуковским заставама откривамо дуго чувану тајну и заплет који је настао на стогодишњицу од почетка Великог рата

Када је немачки генерал Аугуст фон Макензен крајем 1915. известио немачког цара Вилхелма о победи над српском војском, овај је захтевао да му се донесе једна заплењена српска пуковска ратна застава, као симбол победе и ратни трофеј. Међутим, генерал Аугуст фон Макензен морао је да разочара немачког цара јер током две године ратовања Србима није заробљена једна једина пуковска застава.

Сто година касније, приликом откривања изложбе посвећене стогодишњици Првог светског рата, у бечком војном музеју један експонат изазвао је пажњу готово свих колекционара на свету, а посебно српских. Погађате – појавила се једна од српских пуковских застава.

Оно што је одмах све заинтригирало јесте откуд застава у бечком војном музеју, да ли је у питању једна од изгубљених застава и да ли то значи да је, ипак, једна застава заробљена у Првом светском рату. За одговоре на ово питање обратили смо се директно Војном музеју у Бечу и добили одговоре из прве руке од заменика директора др Кристофа Хачека.

Слава коњичког пука

– Застава је оригинална. Припадала је Другом коњичком пуку “Цар Душан” првог позива. Музеј је ову заставу купио на аукцији 2014. од немачке аукцијске куће “Андреас Тис” по цени од 17.000 евра.

Ова информација није се сложила са обавештењем које смо добили из Војног музеја у Београду; они тврде да та застава не недостаје. На питање о застави из Беча одговорили су: “Никада нисмо добили ниједну понуду за откуп заставе, те нисмо упознати са заставом у бечком војном музеју. Застава Другог коњичког пука налази се у поставци нашег музеја.” Ситуација је била таква да су оба музеја имала заставу Другог коњичког пука “Цар Душан” првог позива за коју тврде да је оригинална?!

Делегација Војног музеја је тек 2019. отпутовала у Беч да погледа изложену заставу и установи да ли је оригинална. Међутим, у Војном музеју у Бечу нису дозволи ли да се отворе витрине да би наши стручњаци погледали заставу на начин који би изискивао озбиљно вештачење. Заставу су морали да гледају као и посетиоци, кроз стакло изложбене витрине.

На основу таквог прегледа чланица комисије Анђелија Радовић је изјавила: “Изложена застава у музеју у Бечу могла би бити пешадијска с обзиром на то да је опточена срменим златним ресама, као и врх и потков. Такође, на ленти изложеног барјака извезен је назив овог пука с грешком јер нема наводника на имену пука, а ресе су златне. То очигледно указује да је лента фалсификована. Да ли је и читава застава вешто израђен фалсификат или је реч о некој од пешадијских застава које нису у нашем поседу, не можемо да утврдимо без изношења заставе из витрине. Оно што је сигурно јесте да спорни стег није коњички и не припада Другом коњичком пуку првог позива ‘Цар Душан’.”

Желећи да чујемо и другу страну приче и разлог зашто нашој делегацији није омогућено да детаљно погледа заставу, обратили смо се поново Војном музеју у Бечу и добили одговор од др Хачека, који преносимо у целини: “Пуковска застава је од 2014. део сталне поставке посвећене Првом светском рату, па је може погледати свако у било ком тренутку. То је свакако био случај и 2019, односно забринутост да тада наводно није било могуће видети стандард није разумљива. У наведеном контексту 2019. обавестили смо начелника Музеја Војске Београда потпуковника Матића, као и Амбасаду Србије у Бечу, која се интензивно бавила овим питањем, активно пратила дискусију на друштвеним медијима, а и наша страна је такође пружала српским колегама све информације које смо имали. Нажалост, не знамо ништа о делегацији Музеја Војске Београда која је 2019. посетила наш музеј у Бечу. Међутим, било би нам велико задовољство да пожелимо лично добродошлицу колегама пошто смо веома заинтересовани за одржавање билатералних контаката с другим војним музејима и за научну размену”.

Застава у Војном музеју у Бечу
ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВ

У жељи да решимо енигму саме куповине и кретања заставе кроз историју, обратили смо се за помоћ колекционару Далибору Стојиљковићу, који важи за једног од најбољих познавалаца милитарије из периода Првог светског рата. После вишемесечног истраживања успели смо да сазнамо доста невероватних информација везаних за ову пуковску заставу.

Застава се до 1966. налазила у власништву познатог француског трговца антиквитетима Ренеа Џонсона. Како је он дошао у њен посед, нажалост, није познато. Оно што знамо јесте да застава 1966. прелази у власништво нашег познатог песника и академика проф. др Душана Матића, који је био велики поштовалац српске војске, с којом је, као дечак, прешао албанске гудуре. Матић се школовао у Француској, где је оставио велики траг у књижевности и културном животу.

Кустос из Легата Душана Матића у Ћуприји није упозната с чињеницом да је Душан Матић поседовао ову вредну заставу, али је потврдила да је Матић, који је био и официр Легије части, након рата често путовао на релацији Београд-Париз, те да је био нека врста културне споне између Југославије и Француске. Посебно је био активан шездесетих година 20. века.

Душан Матић

Не зна се тачно када и зашто Матић продаје заставу антикварници “Патрис&Патрисија Ребул” у Паризу, али на последњој аукцији 2014. уз заставу је приложен рачун откупа од Матића, уверење од Матића о легалности, неколико фотографија заставе, књига о историји српске војске са фотографијама ратних застава и његова књига песама “Багдала” преведена на француски.

Српска пуковска застава дуго је скупљала прашину у париској антикварници. Разлог вероватно лежи у високој цени од 15.000 евра, колико је тражио власник Патрис Ребул, који је свакако знао шта поседује и само чекао прави тренутак за продају. На стогодишњицу од почетка Првог светског рата потражња за предметима из рата је порасла, па је антикварница заставу понудила познатој немачкој аукцијској кући “Андреас Тис”, која ју је 2014. препродала бечком војном музеју.

По свему горе наведеном, изгледа да су Аустријанци коначно “освојили” српску пуковску заставу. Оно што нису успели у рату остварили су у миру. Било је то, симболично, на стогодишњицу од почетка Првог светског рата, 2014.

аутор МИЛАН БОГОЈЕВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: БОРБА; КОЛОРИСАО ЗОРАН БОЈОВИЋ

Додај коментар: