Краљ комедије

Век од рођења Миодрага Петровића Чкаље

Највећи српски комичар својим непоновљивим улогама обележио је 20. век

– Данас је рођен Миодраг Петровић Чкаља. Нека су благословени оно двоје Крушевљана којима је нешто тако пало на памет, изјавио је 1. априла 1977. Душко Радовић у емисији ,,Београде, добро јутро”. А ове године, 1. априла, један од најистакнутијих комичара српског и југословенског глумишта, прославио би 100. рођендан.

Рођен у Крушевцу баш на Светски дан шале, Миодраг као да је био предодређен да засмејава људе. Био је четврто дете трошаринца Чедомира и домаћице Христине Тине Петровић. У скромним условима одрастао је с две старије сестре; брат је рано преминуо. Школски друг наденуо му је надимак Чкаља јер је био сувоњав и штркљаст. Глумом је званично почео да се бави у драмској секцији у крушевачкој гимназији, али је причао како је глумио одмалена, ,,у дворишту иза куће у Крушевцу, пред комшилуком”, у школи, на приредбама после фудбалских утакмица СК Балшића (,,био сам добар голман”), а након драмске секције у гимназији заиграо је и у професионалном позоришту у Крушевцу. Међутим, позориште и Крушевац напустио је по завршетку рата, фебруара 1946, због доласка у Београд, на студије.

С горчином је истицао да је био и изванредан позоришни глумац

У Београду је уписао ветерину, сасвим случајно. Остао две и по године на студијама, које би и завршио да се није 1948. оженио, рекао је у једном интервјуу, преноси портал Југопапир.

Међутим, глуму никада није заиста оставио. На факултету је организовао разне приредбе, а упоредо је радио и аматерске представе при КУД ,,Иво Лола Рибар” с редитељем Радивојем Лолом Ђукићем. У јакој конкуренцији, 1947. био је примљен у Драмски студио Радио Београда. Популарност је стекао већ радијском емисијом, мегахитом ,,Весело вече”, а затим у серијама ,,Сервисна станица”, ,,Љубав на сеоски начин”,
,,Камионџије” и ,,Врућ ветар”.

Његова слава подударила се с уласком прво радио, а потом и ТВ-апарата у југословенске домове и, заједно с Мијом Алексићем, својим вишегодишњим партнером од ,,Веселе вечери” до филмова и серија Радивоја Лоле Ђукића, важио је за звезду хумористичких програма. Неретко је пак у разговору с новинарима умео с горчином да истакне да је био и изванредан позоришни глумац. Читав глумачки век провео је у Београдском драмском позоришту, одакле је и отишао у пензију.

– Ја сам на телевизији радио понајмање, свега десетак година, а после тога тек ту и тамо – изјавио је 1981, када је већ ретко био позиван пред филмске и ТВ камере. Стручна критика није му била баш наклоњена, оптужујући га за естрадни приступ, а он је тврдио да само неталентовани глумци кажу да је комедију лакше играти.

– Комедија је много тежак вид уметности… Драмски уметник не може да игра комедију, а комичар може драму. Он је играо и једно и друго, иако је у тој својеврсној утакмици између Чкаље уметника и Чкаље забављача некако увек побеђивао овај други. Последње године живота провео је повучено, далеко од очију јавности. Преминуо је 20. октобра у Београду, у 79. години. С супругом Драгицом, која је оставила каријеру спикера на радију да би му била подршка, имао је сина Чедомира и две унуке, Милену и Јовану. Чедомир и Јована су наследили његов глумачки ген. У Крушевцу, пред његовом кућом, подигнут му је споменик. У Ресавској улици у Београду, у згради у којој је живео последње три деценије, налази се спомен-плоча, а на Звездари једна улица носи његово име.

 Циклус и изложба у Кинотеци

Југословенска кинотека ове године одаће почаст Чкаљи изложбом и ревијом филмова. Изложба ће бити отворена 19. марта у згради кинотеке у Узун Мирковој 1. Циклус од 13 филмова биће приказиван од 19. до 21. марта у Сали ,,Макавејев” у Узун Мирковој, а од 25. до 28. марта у биоскопској сали у Музеју кинотеке у Косовској.

,,Има душу детета”

Чкаља има душу детета. Чкаљина људска природа, његова ведрина и заиграност, делује као она присна поетска наивност дечјег света. Једна од битних Чкаљиних глумачких вредности је у томе што он глуми тако спонтано, као што је спонтано у стању да се заигра неко дете. Оно скривено и потиснуто дечје у сваком одраслом бићу можда је и један од разлога што публика тако радосно прихвата Чкаљу, без обзира на то у коме се глумачком изразу он јавља, говорила је редитељка Соја Јовановић. Највећи српски комичар својим непоновљивим улогама обележио је 20. век

Аутор: М. Ковачевић

Фото: Борбина архива