Краљица подземних лепота

Постојнска јама, светски познато чудо природе

Крените возићем на 3,7 километара дуг пут једином пећинском железницом на свету и откријте бајковит свет испод земљине површине

Једна од највећих и најлепших пећина (јама) у Европи налази се у близини места Постојна у Словенији. Ова туристичка атракција, која скрива невероватне приче, догађаје и животињске врсте, због своје величанствености, код сваког ко се затекне у њој изазива дивљење према ономе шта је природа градила милионима година уназад.

Безброј сталагмита, сига и сталактита разних облика и боја ствара невероватне и чаробне пећинске одаје и ходнике, дугачке чак 24 километра. Милион посетилаца током године чини је најпосећенијом пећином на нашем континенту, а њене тајне открила је и екипа наше редакције, захваљујући водичу Кевину Клуну, који нам је посебно дочарао подемне лепоте овог феномена.

– Све кршке пећине направљене су од кршког камена или кречњака. То је таложна стена, која се топи када пада киша и која прави све украсе унутар пећине, сиге, сталагмите и сталактите. Утицај реке Пивке, односно њен ток, заслужан је за садашњи изглед и форму пећине. Доказ да је Постојнска јама још жива јесте река која и даље тече – почиње причу наш саговорник и показује нам сталагмит стар око 500.000 година, односно највиши стуб (16 м), који се формира спајањем сталагмита и сталактита.

Пећина је откривена давне 1818, када ју је случајно пронашао мештанин и водич Лука Чеч. Већ следеће године Постојнска јама примила је прве посетиоце – туристе.

– У посету је дошао аустроугарски цар Франц И, који је желео да види улаз у пећину. Тада су спремали расвету и један од домаћина је требало да иде преко реке, с друге стране, те почевши да се пење по стени, да би ставио лустере, открио је да део који је био сакривен у тами није стена, већ улаз. Тама је била велики проблем када су истраживали пећину.

У то време није било струје, нису постојале инфраструктуре, било је врло тешко ходати. Имали су свеће и бакље, али нису ништа видели. Било је потребно чак и по 10 сати да би дошли до тачке где смо ми сада. Због тога што им је требало много времена, те су 1872. одлучили да саграде железницу. У почетку нису користили воз, већ железничка колица, која су гурали водичи – објашњава Клун и додаје да је Постојнска јама данас једина пећина на свету у чије разгледање одлазите возом.

Након два километра вожње пећинским возом с отвореним вагонима стиже се до Велике Горе, која је уједно и највиша тачка обиласка. Украшена је мноштвом најразличитијег пећинског накита сталактита, сталагмита, драперија, стубова…

Одавде се преко моста долази до Лепе јаме, можда и најлепшег дела пећине, у ком се налазе три сале: Бела, Црвена и Шпагети дворана (са мноштвом калцитних цевчица које подсећају на шпагете).

Према речима нашег саговорника, температура у пећини је пре стотину година износила осам степени Целзијуса, док је данас ближе десетом подеоку. Никада се не мења, без обзира на годишње доба. Пећина има своју микроклиму и увек исте услове.

За време Првог светског рата Италија је добила западни део Словеније, а Постојна је била град на граници између Италије и Југославије. Пре 100 година Италијани су одлучили да ископају тунел да би се лакше долазило из старог у нови део и обрнуто.

Прокопан је Берталеријев тунел, назван по познатом Италијану. На тај начин хтели су да дођу до границе с Југославијом, правећи пут кроз пећине да би могли да гурају топове све до границе, ако би дошло до рата.

Међутим, на крају нису завршили тај пројекат.

– Тај тунел је био изузетно важан за време Другог светског рата, када су дошли Немци, који су имали складиште горива на улазу у пећину. Партизани су дошли у пећину априла 1944. Из шуме су ушли у црну јаму кроз италијанске тунеле, све до улаза, где су на крају ставили динамит и запалили га. То је била једна од највећих саботажа у том делу Словеније јер су гориво користили да би ишли даље по Балкану, а све су изгубили. Празник града Постојна је 23. април управо због тога. Црна у том делу пећине није због мангана, већ због поменуте експлозије – појашњава Клун.

Јама има изразито богату флору и фауну. Њен најпознатији становник је човечја рибица (Proteus Anguinus), коју не можете видети у природном окружењу, већ у вештачком базену који се налази у једној од дворана пећине.

– Откривена је 1768. и тада је била први пут документована као врста, али људи су живели с њом и пре тога. Може преживети без хране и до десет година, има толико резерве јер плива по потреби и углавном се не помера. Срце јој куца два-три пута у минуту и углавном је на камењу. Храни се осталим воденим животињама, највише рачићима. Осетљива је на светлост, нема очи, већ светост осећа кожом. За њу је светлост смрт. Нема природних непријатеља. Једини непријатељ смо ми, уколико бисмо загадили воду у којој живи. Други непријатељ је сунце. Човечја рибица представља и симбол пећине и града Постојне – каже наш водич.

Обилазак јаме завршава се на месту за које можемо рећи да долази као шлаг на торту. У питању је концертна дворана висине 42 метра, невероватне сценографије и акустике, идеална за концерте и опере, а може да прими чак 10.000 људи.

Занимљиво је да је у овој дворани 1930. наступио Милански симфонијски оркестар. Пред сам крај нашег обиласка, опијени и пуни утисака, пут нас води вештачким тунелом до подземне железничке станице, где нас је чекао воз за повратак у стварност.

Наша наредна станица била је Предјамски дворац, средњовековни замак, с којим ћемо вас упознати у наредном броју.

Посебну захвалност изражавамо Матеји Роси, ПР менаџеру, и Кевину Клуну, водичу, на доприносу у настајању овог текста.

Занимљивости

– Пећину је до сада видело преко 40 милиона људи из целог света, укључујући 150 председника држава, краљева и краљица

– Постојнска јама била је укључена у прву глобалну турнеју Томаса Кука 1868.

– У пећини се налази једина подземна пошта на свету, отворена 1899.

– Пет метара висок сталагмит сјајне беле боје назван брилијант симбол је Постојнске јаме и словенског крша

– У пећини су могућа и венчања у Плесној дворани са лустерима и мурано стаклом из Венеције

– Осим пећине, могу се посетити и изложба Експо јама крас, Вивариј, као и тајне просторије Хотела “Јама”

Фото: Постојнска јама