Scroll Top

Нисмо хтели да одустанемо

nismo-hteli-da-odustanemo
Сличне теме

Игор Јурић након старта система Пронађи ме

Грађани ће о нестанку деце бити алармирани поруком, прекидом ТВ и радио емисија, обавештењима на ауто-путевима, аеродромским, аутобуским и железничким станицама…

Систем за хитно обавештавање јавности о нестанку деце “Пронађи ме” у Србији је пуштен у рад 25. октобра. Ово је први систем те врсте у региону, а настао је по узору на Амбер алерт, који је заступљен у неколицини европских земаља и САД.

Функционисаће по тачно утврђеним правилима, те ће се аутоматски покретати за несталу децу до седам година, као и децу са сметњама у развоју до 18 година, док ће у осталим случајевима одлуку доносити Министарство унутрашњих послова.

Иницијатор српског модела Пронађи ме је директор Центра за несталу и злостављану децу Игор Јурић, који је после дугогодишње борбе успео у својој намери.

– Често је изгледало као да се никада неће десити, али кључ је био у томе да не одустајемо – каже Јурић у разговору за Борбу, појашњавајући како ће механизам функционисати, колико је труда и улагања било потребно за његово покретање, али и то на који начин ће грађани имати прилику да се укључе у потрагу.

Шта је, заправо, систем Амбер алерт, који ће код нас носити назив Пронађи ме и како он функционише?

– Амбер алерт, односно Пронађи ме, представља модел ширења и објављивања информација јавности у специфичним случајевима нестале деце. Објаве путем различитих медија – телевизијских и радио емисија, интернета, СМС, екрана на банкоматима, ауто-путевима и слично – могу да допру до грађана који ће запамтити лице детета и потенцијално га уочити или имати валидне информације које полицији могу да помогну у потрази.

Нестанак малолетника пријављују родитељи или старатељи, а одлуку о активирању система доноси Министарство унутрашњих послова. Систем неће бити активиран за свако дете чији је нестанак пријављен, већ само када постоји сумња да је жртва кривичног дела.

Обавезно ће бити активиран у случајевима нестанка деце до седам година, као и деце са сметњама у развоју до 18 година. У случају активирања система о нестанку малолетног детета, грађани ће бити обавештени СМС, прекидом ТВ и радио емисија, обавештењима на ауто-путевима, аеродромским, аутобуским и железничким станицама. Уколико имају информације о детету, грађани ће бити у обавези да их дојаве полицији на број 192.

Прва смо земља у региону која ће имати овакав систем, колико је труда и улагања било потребно да се овако нешто покрене?

– Чињеница да је борба трајала осам година говори све о тој борби. Било је мукотрпно. Веома је важна подршка с врха, коју ми дуго нисмо имали. Међутим, ствари су се измениле када је на чело Министарства унутрашњих послова ступио Братислав Гашић.

Прво је фомирана радна група, унутар ње је уговорено како ће систем радити и онда је коначно, крајем лета, уговорено да ће систем почети с радом крајем октобра.

С обзиром на то да слоган гласи “Да ли ћеш помоћи ако знаш да можеш?”, на који начин грађани могу да помогну?

– Грађани се у потрагу за дететом укључују одмах чим стигне порука обавештења. У САД се показало да грађани у потрази чине кључну улогу.

Ширењем информација и обавештавањем полиције о кретању отмичара, уколико га уоче, директно утичу да се полицијске снаге усмере у правом правцу и да се време потраге смањи, па и да сама потрага за дететом буде успешна јер су, према истраживањима, прва четири сата од нестанка детета кључна.

Да ли су грађани Србије свесни важности постојања једног оваквог система и колико? Колико ми као нација озбиљно схватамо одговорност када је у питању безбедност деце?

– Грађани постају свеснији своје улоге када се ради о систему Пронађи ме. Дуго смо радили на промоцији функционисања система и представљању грађана како он функционише. Све то је уродило плодом! Када смо на друштвеним мрежама покренули кампању #ХоћемоАмберАлерт, одазвало се више од милион људи, који су је подржали. То нам је свима показало да су грађани и више него спремни да се укључе и подрже систем који ће побољшати положај деце у нашој земљи.

Трговина децом је један од горућих проблема и у нашем друштву. Одржали сте многа предавања у школама на тему безбедности деце. Шта је то што говорите деци, а шта родитељима и просветним радницима?

– У раду с децом и родитељима увек скрећемо пажњу на опасности на интернету јер је то најчешћи начин врбовања деце. Све се више времена проводи на интернету, склапају се пријатељства у виртуелном свету и природан след догађаја је да деца пожеле да се уживо упознају са својим другарима које су срели на друштвеним мрежама или унутар видео-игре.

Због тога предатори често бирају овај вид ступања у контакт. Важно је да родитељи с децом имају однос поверења, да знају с ким се друже и где се крећу. Забране нису делотворне и, према нашем искуству, често су контрапродуктивне.

Уколико деци буде забрањено да разговарају с неким или да се с неким виде, она ће то урадити тајно, самим тим ће још лакше постати жртве. Кључ је отворен однос, без предрасуда, с акцентом на поверењу, и редовни разговори.

Фото: ЦНЗД

Данас су изазови родитељства велики. Где и како пронаћи границу у томе шта допустити детету, а шта не?

– Као што је већ речено – стварањем односа поверења. Родитељ треба да одвоји најмање сат сваког дана да разговара с дететом. То треба да буду лагана, отворена питања, која подстичу разговор, а не она која претпостављају шта се догодило.

Уместо “Ко те мучи у школи, делујеш тужно”, дете треба питати “Шта се лепо данас десило у школи” и “Да ли се данас десило нешто што те је изнервирало”, а онда ће деца сама започети причу. На родитељу је да слуша, саосећа, разуме и подржава.

 Где вребају највеће опасности за дете које одраста у 21. веку?

– Интернет је главна опасност. Не сам по себи јер је то једна изузетно корисна алатка, али због начина на који може да се употреби да наштети детету. Због тога је много важно да родитељи знају какве све опасности вребају на мрежи и да о томе обавесте дете.

Не можемо заобићи интернет и друштвене мреже, поготово данас, када се он преплиће с домаћим задацима
и другим школским обавезама. Уместо да га заобилазимо, потребно је знати како правилно да га користимо и себе заштитимо.

То је управо оно што је наш фокус, поготово у раду директно с децом и родитељима на радионицама.


Систем назван по убијеној девојчици

– Амбер алерт систем представља механизам који званично функционише у САД, Белгији, Чешкој, Француској, Немачкој, Грчкој, на Малти, у Ирској, Пољској, Бугарској, Италији, Холандији, Португалу, Румунији, Шпанији и Уједињеном Краљевству.

Настао је у Сједињеним Америчким Државама 1996. Назив је добио по Амбер Хагерман, деветогодишњој девојчици из Тексаса, која је отета и убијена – објашњава Јурић.


Шта треба да знамо

– Нестанак малолетника пријављују родитељи или старатељи

– Одлуку о активирању система доноси МУП

– Систем Пронађи ме активира се само када постоји сумња да се ради о кривичном делу

– Обавезно се активира за нестанак деце до седам и са сметњама у развоју до 18 година

– Грађани се у потрагу укључују одмах, информације шаљу полицији на 192


Фото: Весна Лалић

Додај коментар: