Scroll Top

Кроз борбу до светлости

kroz-borbu-do-svetlosti
Сличне теме

Црква Св. пророка Јеремије у Врбовцу крај Смедерева

Подигнута је 1939, као спомен-црква с костурницом у коју су пренети остаци ратника 11. пука Шумадијске дивизије првог позива, храбро палих у борби на Врбовачким косама 1915

Почетак 20. века и период током Првог светског рата у историји човечанства остао је упамћен као један од најтежих и најкрвавијих, како за скоро читав свет тако и за Србију.

Нажалост, недовољно је познато каква је била стварна ситуација у Србији и како су се савезници односили према њој у периоду оперативног затишја.

Чак ни највећи песимисти нису могли да претпоставе шта ће Србију задесити управо те јесени. Била је то Аустроугарска офанзива, позната као Друга битка на Дрини или Дринска офанзива.

Аустроугарске и немачке трупе покренуле су офанзиву дуж Дрине и Саве, а српска војска, суочена с надмоћним снагама непријатеља, којима се у међувремену придружила и Бугарска, морала је да се повуче и пружа отпор током целог повлачења.

Снаге Централних сила успеле су да освоје Београд у децембру 1915, а српска војска се повукла даље на југ. Савезници Србије били су далеко, тако да је држава остала сама, насупрот знатно моћнијем непријатељу.

Ова офанзива имала је тешке последице по Србију.

Српска војска и цивилно становништво суочили су се с великим губицима, а земља је током наредних година била изложена окупацији.

Многи Срби, како би се спасли од непријатељских снага, прешли су Албанију у повлачењу познатом као Албанска голгота.

Ипак, иако су изгубили територију, Срби нису потпуно поражени.

Након повлачења успели су да организују нову офанзиву и поврате део територије.

Ово је био само један део сложене и тешке ситуације у којој се Србија налазила током Првог светског рата.

Један од бојева који је обележио овај период борбе српског народа за очување државе одиграо се 18. и 19. октобра 1915. код села Врбовац. О
овом боју, који је заслужио много већу пажњу него што му је кроз историју до данашњих дана показана, недовољно се писало или се његова
суштина, можда, погрешно представљала.

Ипак, као сведочанство о овој бици остала је спомен-костурница у Цркви Светог пророка Јеремије у Врбовцу.

Смештена у центру истоименог села, подигнута је 1939. као спомен-црква с костурницом у коју су пренети остаци ратника 11. пука Шумадијске дивизије првог позива, храбро палих у борби на Врбовачким косама октобра 1915.

Историјске околности су условиле да она не буде само трајна меморија на изгинуле ратнике у бици, већ и на људе и догађаје у ратовима 1912-1918, о чему сведоче и три спомен-плоче од црног мермера.

Кроз борбу до светлости, али и опстанка и останка као сурове истине о нама и нашим будућим генерацијама, о значају цркве и жртвама наших јунака, причао нам је парох Душан Поповић.

– Ова црква је специфична јер је спомен-костурница везана за догађај из Првог светског рата. Познато је да је у октобру 1915. Србија била нападнута с три стране, а да је највећи и најтежи удар био преко Дунава, од немачке и аустроугарске војске.

Трећа српска армија, коју је предводио генерал Павле Јуришић, имала је задатак да прими тај најтежи ударац на себе.

Два пука Шумадијске дивизије првог позива, 11. и 19, изнели су ову тешку битку, која је кроз историју, нажалост, заборављена.

Трајала је два дана, 1.350 војника избачено је из војног строја, а старост те младе деце је била свега двадесетак година –
објашњава парох врбовачки Душан Поповић.

Након Првог светског рата, мошти мученика биле су сахрањене на свега 200 метара од места где се црква данас налази, а након тога пренесене на сеоско гробље.

Када је црква саграђена и освешћена, 14. маја 1939, мошти су пребачене у њу.

– Црква је грађена од 1936. до 1939. у моравском стилу и представља најскладнију цркву у смедеревском Подунављу. Касније је преживела и Други светски рат, након чега су се појавили неки нови људи и нека друга идеологија, зато ово место данас прекрива вишедеценијска тама заборава. Постоји један врло тужан податак из 1945, да су комунисти на ово свето место увели магарца да га крсте – каже Поповић.

Он је дошао у цркву 2005, када је затекао руинирану костурницу и малобројне вернике који су је посећивали.

– Тада смо кренули с обновом овог места, па смо тако 2007. обновили спомен-костурницу, што је само био добар почетак да се сазна за ово
свето место – објашњава парох и додаје да, иако је данас ситуација другачија, о овом светом месту где су многе иконе мироточиле, али и
крвоточиле, још мора много да се прича и пише.

О значају Цркве Светог пророка Јеремије и историјским чињеницама везаним за село Врбовац писао је и мештанин села Новица Ђорђевић у књизи “Кроз борбу до светлости – Врбовачке приче”.

Он на корицама своје књиге пише следеће: “Каква страхота! Испод олтара 1.350 деце војника пострадалих за српство у сандуцима леже и, да њих није било, већина сада не би била да овог магарца у цркву уводи. То им је мало, па хоће и да га крсте…”

Не постоји посетилац ког је ово свето место оставило равнодушним јер изазива емоције и поштовање према погинулим браниоцима.

Међутим, оно што је посебно жалосно јесте што и после толико времена има породица и потомака ратника који нису ни упознати с чињеницом да им је предак погинуо у Врбовачком боју и да му се кости налазе у Цркви Светог пророка Јеремије у Врбовцу.

Због тога је потребно да се у борбу за очување српства, наше историје и традиције за генерације које долазе укључимо сви јер ма колико се појединац, попут пароха врбовачког Душана Поповића, залагао за очување овог светог места, наш народ и историју, то, једноставно, није довољно.


 У духу моравске школе

Црква је изграђена у духу моравске школе српске средњовековне архитектуре, наводи се на званичној интернет-страници Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево.

У основи је триконхална грађевина, сажетог типа, с једном куполом, добијена тако што су правоугаоној основи, у коју је уписан крст, додате три апсиде с источне, јужне и северне стране.

На тај начин је створена компактна целина с олтарским простором на истоку, наосом с куполом и двема певницама са северне и јужне стране и припратом на западу, над којом су галерија и звоник с куполом.

Испод олтарског простора налази се спомен-костурница. Реч је о малој просторији полукружне основе у габаритима олтарске апсиде, у коју се улази преко отвора у поду наоса.

Црква је зидана опеком у кречном малтеру и окречена белом, уз употребу црвене, за наглашавање појединих архитектонских и декоративних елемената.

Декоративна обрада фасада заснована је на узорима традиционалне средњовековне архитектуре моравске стилске групе.


Зидно сликарство

Зидно сликарство и иконе на иконостасној прегради рад су руског академског сликара Андреја Биценка, који је био ангажован на њеном осликавању током 1938. Биценко (1886-1985) био је руски уметник, сликар и фрескописац који је дошао у Србију након Октобарске револуције.

Од 1920. био је настањен у Зрењанину, а 1924. преселио се у Београд.

Осликао је многе цркве и храмове по Србији. Посебно је познат по Цркви Ружици на Калемегдану.

Емигрирао је у САД 1950, где је живео до смрти 1985.

Фото: Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево

Аутор: Кристина Антић

Фото: Кристина Антић

Додај коментар: