ГУСТАВО ТРИСТА ДЕЛ ТОДО, АМБАСАДОР КУБЕ У СРБИЈИ
Покушавам да будем присутан и део културног живота. За мене је приоритет да развијемо наше међусобне везе
Земља природних лепота, старих грађевина, музике, бејзбола, олдтајмера, томпуса, Кастра, Че Геваре…
Удаљена је од Србије 9.160 километара, а по површини је нешто већа од наше земље и броји око 11 милиона станов ника. Једно од омиљених туристичких дестинација, Куба је острво са много специфичности и, како већина тврди, земља из које се сви враћају срећни. Припада шпанском говорном подручју, а кубанска култура развијала се под утицајем Шпаније и Африке. Куба данас много улаже у културу, као и у очување националне независности и заштиту културног наслеђа.
Више о неоткривеним тајнама Кубе, сличности између кубанског и српског народа, али и о његовом боравку у Србији, разговарали смо са Његовом екселенцијом господином Густавом Тристом дел Тодом, амбасадором Кубе у Србији.

Када сте дошли први пут у Србију, какви су били ваши утисци о нашој земљи?
Први пут сам у Србију дошао током студија у Сарајеву, где сам био скоро годину. Други пут сам дошао 1986. и овде провео пет и по година јер сам радио у амбасади. Супруга и ја смо након венчања дошли у Југославију и, морам рећи, било нам је дивно, интересантно, били смо млади, имали смо добре пријатеље, а ја сам већ знао српски језик јер сам га учио раније. Много смо радили, открили смо и један нови свет јер није исто када се нађете негде као дипломата и као студент. Овде се родила и наша старија ћерка, и то у болници Народни фронт, недалеко од амбасаде, која се тада налазила код “Лондона”.
Изјавили сте једном приликом да су Срби и Кубанци слични по менталитету. Шта је заједничко за српски и кубански народ и шта је то што веже наше две земље?
Интересантно је то како смо слични с обзиром на то да је Србија у Европи, на Балкану, а Куба на Карибима. И српски и кубански народ су отворени, великодушни, љубазни и пријатељски наклоњени. Заиста уживам у дружењу са српским народом, допада ми се и ваша култура, али и храна, коју често спремамо овде у амбасади.
Куба је земља уметности и једна од омиљених дестинација наших туриста. Колико Кубанци знају о српском народу и култури?
Знају, воле и желе да дођу, али морам да кажем да су наше културе другачије. Рецимо, у Србији се зна за салсу, а на Куби се врло мало зна о, на пример, вашем колу. Волео бих да сарадња наше две земље буде чвршћа и ближа, али географски смо доста далеко. За много тога, нажалост, финансије су главни проблем, а у последњих годину дана и пандемија.

Колико, поред бројних обавеза, имате прилике да посећујете културне догађаје и манифестације? Како бисте оценили културни живот у Србији?
Морам да кажем да је културни живот овде дивота. Недавно сам присуствовао обележавању јубилеја Галерије Сингидунум, као и изложби једног сликара који слика кубанске мотиве. Видим и напоре моје пријатељице Аје Јунг, кад је у питању организација Београдског фестивала игре, и, упркос пандемији, она то успешно ради. Посетио сам и балетску представу “Крцко Орашчић” у Новом Саду, затим музеј у Зрењанину, као и Бајагин концерт…
Изузетно ценим и Здравка Чолића, који је био доста популаран у време док сам био на студијама у Сарајеву. Покушавам да будем присутан и будем део културног живота јер сматрам да је култура душа народа и за мене је приоритет да овде развијемо наше ме ђусобне везе када је култура у питању.
Санкције највећи проблем
Највећи проблем даљег развоја Кубе предста вљају санкције које су САД увеле још шездесетих година. Дел Тодо наводи да ће Куба наставити актуелизацију свог економског модела, али не постоје разлози за одбацивање социјализма. Коментаришући недавно организоване протесте на Куби, истиче да су демонстранти били углавном људи са маргине, као и да земља има економских проблема и рестрикција, што су Американци искористили и подстрекивали на немире путем друштвених мрежа.
Познато је да Куба има изузетно развијену биотехнологију. Шта бисте издвојили као најважније и најзначајније што је Куба произвела?
И поред санкција, уз иницијативу Фидела Кастра, Куба је развила једну од најбољих медицина на свету, тако да бих овде ставио акценат на садашњи тренутак, односно ситуацију са пандемијом. Било је питање да ли да купујемо вакцину или производимо сопствену. Куба већ има традицију када је производња вакцина у питању и од пет вакцина, које смо развили, једна је већ прихваћена и одобрена, то је абдала, а ускоро ће и друга соберана. Око 25 одсто становништва је већ вакцинисано, а мислим да ће до краја године целокупно становништво на Куби бити вакцинисано. Велики проблем имамо са ку повином сировина, опет због санкција, туризам је доста погођен због пандемије, што доводи до проблема и недостатка средстава.
аутор: Елена Стојановић

