Људи осећају моје емоције

Павлина Радовановић, хуманитарка анђеоског гласа

Себе сматрам обичним дететом које жели свој таленат да посвети ономе ко ми је подарио таленат, а то је бог

Павлина Радовановић, 14-годишња девојчица за коју многи кажу да представља глас свих Срба на Косову и Метохији, талентом је освојила сваког ко је барем једном чуо њен глас.

Мала уметница великог срца родом је из Ораховца, где и данас живи с породицом.

Упркос томе што живе на свега 400 квадратних метара слободне територије, омеђени жицом, истиче да су Ораховац и Косово “њено срце” и да, колико ког било тешко, никада неће напустити родни крај.

Да је, пре свега, велики хуманитарац и родољуб, говори чињеница да приходе од готово сваког концерта и наступа усмерава цркви у Ораховцу, али и другим црквама и манастирима, као и породицама које немају кров над главом.

Први професионални солистички концерт “Најлепше песме с Косова и Метохије” одржала је 22. маја у Коларчевој задужбини у Београду, за који каже да јој је посебно остао у сећању, а поред Србије и региона, наступала је и у Москви.

Како си открила љубав према музици и када?

– Љубав према музици открила сам још од малих ногу, тачније кад сам имала пет година, захваљујући родитељима и мом чика Гаври, који је, такође, приметио мој таленат.

Одмалена сам певала у цркви, за певницом, тако да је таленат приметио и отац Милан из наше цркве, као и сви људи који су често ишли у цркву и чули како певам.

Твоја хуманост огледа се и у томе што сав прикупљен новац од наступа дајеш цркви у Ораховцу. Како се осећаш поводом тога што те људи доживљавају као “чудо од детета”?

– Много пута сам чула да ме људи доживљавају као посебну и познату, превише славну. Али ја себе не сматрам баш тако, већ обичним дететом које жели свој таленат да посвети ономе ко му је подарио таленат, а то је бог.

Мислим да је сваки човек божје чудо јер смо сви различити и свакоме је бог дао неки таленат, а посебно деци.

Какве утиске носиш с концерта у Коларцу?

– Утисци су прелепи, заиста је то био концерт који је, на неки свој начин, посебан. Нисам очекивала да ће бити толико народа, то је стварно велика сала, нисам очекивала да ће доћи патријарх Порфирије и мој владика Теодосије, као и владика Иларион.

Заиста, то је било посебно вече, с неким искреним емоцијама и осећањима које сам и ја осетила.

Да ли ти је још неки наступ посебно остао у сећању?

– Веома ми се свидео наступ у Москви 9. маја. На сваком наступу дам све од себе и заиста мислим да људи осећају те моје емоције.

Иначе, за мене је сваки концерт посебан на неки свој начин.

Како изгледа живот на Косову и Метохији из угла једне 14-годишњакиње?

– Из мог угла то је један леп и срећан живот, који има превише искушења и потешкоћа, али ми се, једноставно, боримо с тим. Имам своје другаре, с којима проводим слободно време, имам брата и сестре, родитеље.

И тек тада, када живиш у таквим околностима, схватиш да је у тим ситуацијама породица најбитнија. Породица је битна у сваком тренутку, али је најважнија када те задесе неке недаће.

На пример, дешава се да нестане струје, па онда нас петоро заједно играмо занимљиве географије или неку друштвену игру. Веома је важно то неко заједништво које Србе спаја кроз време и кроз све ове године.

Која је твоја порука српском народу на КиМ?

– Порука нашем народу је да се не предаје, да се моли и да се молитвом избори са свим потешкоћама.

Да стално иде у светињу јер бог је увек присутан где је најтеже и увек је на страни праве истине.

Поред тога што идеш у школу и музичку школу и држиш хуманитарне концерте, у слободно време играш и фудбал. Одакле потиче љубав према овом спорту, као и клубу Црвена звезда?

– Навијање и љубав према Црвеној звезди мени су усадиле сестре. То је традиција у читавој нашој породици. Када сам кренула у предшколско, са дечацима сам играла фудбал и заиста сам много волела тај спорт.

И данас га волим. Међутим, играње фудбала је сада смањено у односу на раније, али није смањена љубав према њему.

Какви су ти планови за будућност?

– Немам планове, нисам нешто посебно размишљала о томе.

Увек пустим да све то уради бог, да ме он упути ка даљим плановима, мислим да ће то, у сваком случају, бити музика.

Чекали Павла, добили Павлину

Интересантна прича се везује за тебе и твоје име. Да ли можеш да нам је испричаш?

– Сви су очекивали да ће се родити дечак Павле, али је бог, ето, другачије хтео. Родила сам се ја и сваког сам на тај начин изненадила. Тако сам и добила име по “том Павлу”, ког су сви очекивали.

Заправо, име ми је дато према апостолу Павлу. Морам да кажем да је много беба у последњих годину дана добило име по мени, родитељи су ми се јављали на Инстаграму и Вајберу, чак су ми слали и поклоне, као успомену на ту њихову бебу Павлину.

Много ми је драго због тога, заиста је то неки посебан осећај када родитељ пошаље слику бебе из породилишта и напише: “Родила се беба Павлина, дај боже да буде као ти.”