Scroll Top

Људи препознају храброст

ludi-prepoznaju-hrabrost
Сличне теме

ПЕВАЧИЦА ИВАНА ЈОРДАН ОБЈАВИЛА НОВИ АЛБУМ

Наше изворне песме су раскошне и споменик културе за поштовање

Своју прву ме­лодију иском­поновала је на клавиру са само девет година и назвалаје“Пролеће”, а потребу за писањем одувек је носила у себи. Ивана Јордан изнедрила је бројне хитове, међу којима је и песма “Светло које тражим”. Домаћа публика имала је при­лику да је прати и на Беовизији, на којој је учествовала три пута, као и да је слуша током турнеје Здравка Чолића “Кад би моја била”. Ове године објавила је албум “Изворне песме Симфо етнос”, на коме су се нашле најлепше традиционалне песме снимље­не у уметничким аранжманима. У разговору за Борбу каже да већ компонује нове нумере и да је жељна ауторског рада, а на са­мом почетку открива како је на новом албуму дошло до сарадње с оркестром Војске Србије “Ста­нислав Бинички”.

– Дуго сам размишљала о томе и идеја да снимим ове дивне мелодије у уметничким аранжманима живи у мени већ десет година. Обратила сам се Уметничком ансамблу Мини­старства одбране “Станислав Бинички” и сјајно су разумели идеју и прихватили сарадњу у циљу очувања наше културне баштине и музички подржали албум који су новинари назва­ли раскошним. То заиста јесу широки раскошни аранжмани и сама идеја је свечана јер ја та ко доживљавам наше изворне песме. Оне трају више стотина година, оне су споменик културе и наша традиција, према чему имам велико поштовање ­ каже Ивана Јордан.

Да ли сматрате да про­гресивни и савремени аранжмани традиционалних песама са новог албума могу да оживе ову врсту музике и приближе је млађим генера­цијама?

­-Наравно. Моја жеља је била да оживим народне песме у са­временим, стилизованим аранжманима. Превише их има у новокомпонованим, народним аранжманима, а премало у уметничким. Оно што је изворно је сама мелодија, док аранжман и интерпретација зависе од време­на, простора и напретка техно­логије и инструмената, као и од уметничког доживљаја.

Која вам је нумера с овог албума најдража?

– Имам их више. “Ајде, Јано” јер је прва народна песма коју сам почела да певам на конце­ртима и видела колико људима прија, што ме је и охрабрило и инспирисало да размишљам о овом албуму. Затим “Јаре моје” јер ми необично прија док је пе­вам, али и “Русе косе” јер ми се највише допадају тај инструментал и моћна тема на почетку пе­сме коју смо осмислили аранжер Немања Филиповић и ја.

Колико је традицио­нална музика важна за очување националног иден­титета?

– Веома је важна јер у време­нима превирања она одржава континуитет, идентитет, етни­чке и културне посебности тог народа. У свом оригиналном представљању или у фузији са савременијим обликом, етнос мора да се одржава и негује. Ко­мбиновања традиције са савре­меним технологијама су сјајна јер тако приближавамо етнос новијим генерацијама и чинимо га разумљивијим. Богатство је што имамо тако дубоку историју и уметност коју треба мудрије и више користити. Неки народи измишљају своју традицију, коју немају, да би ојачали сопствени идентитет, а ми имамо дугу и дубоку традицију, коју понекад умемо да ставимо по страни. Као уметник, осетила сам задатак да на свој начин нешто урадим на том пољу и тако понудим макар нит на том концу трајности.

Током каријере снимали сте песме у различитим жанровима. Да ли је главни разлог праћење трендова и музичке сцене или ваш лич­ни развој?

– Музику одувек доживљавам као целину, због чега су ми сви жанрови инспиративни. С друге стране, с временом се успоставио и изградио мој карактеристичан стил, који сам пустила да се развија и који пратим. У различитим фазама живота привлаче ме и инспиришу више или мање одређени жанрови, али све је то уоквирено мојим препознатљивим стилом. То би се могло назвати и личним развојем, тако да могу рећи да је мој стил постао мој жанр. Осећам се веома задовољно због тога, јер вредност уметника и јесте у његовом јединственом, препознатљивом стилу. Поента је да не будемо сви исти, већ да пружимо нешто јединствено јер на тај начин свет испуњавамо различитим бојама.

Да ли сте задовољни доса дашњим реакцијама на “Изворне песме Симфо етнос”?

– Задовољна сам. И публика и еминентни уметници изразили су лепа осећања и према самој идеји народних песама у симфонијским аранжманима, али и према звуку. Радује ме кад видим усхићење док слушају обраде с албума. Људи препознају храброст. Реализација оваквог музичког пројекта за сва времена, у доба када сви објављују трендовске, сезонске синглове, веома ме узбуђује и даје ми крила за даље походе.

Сарађивала бих са Стефаном Миленковићем

Где проналазите музичку инспирацију и с ким бисте од колега волели да сарађујете?

– Музичка инспирација су ми велики композитори који су се остварили и оставили траг у својим и будућим временима. Бетовен је рекао: “Нема ничег лепшег него приближити се божанству и на људску расу расути зраке”. Свако од нас може пружити људима зраке својих добрих дела, а управо такви умови су мени инспирација. Виолиниста Стефан Миленковић је неко кога веома ценим као уметника и с ким бих волела да сарађујем, као и с композитором и инструменталистом Александром Седларом – каже Ивана Јордан.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА

Додај коментар: