Scroll Top

Место за опуштање и уживање

mesto-za-opushtane-i-uzhivane
Сличне теме

ВРЊАЧКА БАЊА, НАЈСТАРИЈЕ ЛЕЧИЛИШТЕ С МИНЕРАЛНОМ ВОДОМ У СРБИЈИ

Поред Београда, ово је најпосећенија туристичка дестинација у нашој земљи

Врњачка Бања је ра­звијена туристичка дестинација, с тра­дицијом дугом 155 година, популарна код домаћих и страних тури­ста који не желе само да се лече већ и да се одморе, релаксирају, уживају и забаве. Највеће и на­јпознатије бањско лечилиште у Србији, традиционално је врло привлачан туристички центар за одмор и рекреацију ­ поред Бео­града, ово је најпосећенија туристичка дестинација у нашој земљи.

Kраљица бањског тури­зма, како је још називају, од давнина је била по­зната по лековитим изворима, а о томе сведоче и бројни златни новчићи с ли­ковима римских императора про­нађени на овом подручју. Ипак, о историји ове бање мало се зна. Легенде кажу да су турски бегови и спахије долазили овде на одмор, док је домаће становништво било приморано да их служи.

Kнез Милош Обреновић, у осло­бођеној Србији, унајмио је геоло­га Хердера да испита лековитост минералне воде, коју је оценио као веома квалитетну, упоређујући је с оном у Kарловим Варима у Чешкој. Бањско језгро изгради­ли су угледни људи из Kрушевца, Kраљева и Трстеника, а само име добила је по селу у чијем се ата­ру налазила. Поред реке ницале су колибе, а први угоститељски објекат била је “Народна гостио­ница” Kосте Петровића Ракице, саграђена 1885. Друштвена елита почела је да гради луксузне виле и летњиковце, а након Другог светског рата бања мења структу­ру гостију, те тада држава почи­ње да шаље пацијенте на лечење. Поновни успон Врњачка бања доживљава педесетих и шездесетих година прошлог века, повећањем броја посетилаца и градњом но­вих објеката.

СЕДАМ ИЗВОРА

Ова бања, смештена у Централ­ној Србији, има седам извора ми­нералне воде: Снежник, Слатина, Топла вода, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело. Сва­ки од њих благотвор­но делује на органи­зам и помаже при лечењу многобројних обољења. Четири извора користе се за банеолошку терапију, два се флаширају.

Топла вода, са температуром од 36,5 степени Целзијусових, пред­ставља најстарији и најпознатији извор минералне воде, а за његово откриће везује се изле­чење болесног коња вр­њачког пароха Хаџи Јефтимија Поповића. Извор се налази у цен­тралном парку, препознатљив је по аутентичној грађе­вини од црвене цигле, са сатом на централном делу куле, уз цветне аранжмане на платоу испред ку­патила који одузимају дах.

Мост љубави ФОТО: МИЛАН МИТРОВИЋ

ШЕТЊА КРОЗ ЦЕНТАР

Централно место у животу Врњачке Бање припада Проме­нади, предивном шеталишту које се на једној страни целом дужином протеже уз Врњачку реку, док су, с друге, смештени кафићи, ресторани, продавнице и још много тога што може при­вући пажњу шетача. На Проме­нади се налазе и биоскоп, као и градска библиотека “Др Душан Радић”. Испред ње је Трг културе, место различитих културних и забавних манифестација, а ту је и велелепни вештачки водопад. Средишње место шеталишта представља један од симбола Вр­њачке Бање, врабац Гочко, незаобилазно место за фотографисање. Дуж читавог шеталишта уз реку се протежу липе које пружају пријатно уточиште током вру­ћих дана. Са више од двадесетак мостова Променада је повезана с врњачким парком; најпознатији је Мост љубави. Налази се у срцу парка и препознатљив је по вели­ком броју закључаних катанаца које заљубљени парови стављају на ограду не би ли сачували своју љубав од вечног растанка. Поред њега, ту су и мост посвећен математици, Споменар, Даљинар, као и мост интересантог имена ­ Kо то тамо пева, изграђен у част великана југословенског и српског глумишта.

Јапански врт ФОТО: МИЛАН МИТРОВИЋ

ДУХ ЈАПАНА

Врт смештен у наставку централног бањског парка, отворен 2011, уређен је по јапанском концепту. Замишљен као спој живе и неживе природе и њихових елемената који се допуњују, поред тога што има за циљ зближавање два­ју ку­л­ту­ра, пред­ста­вља ме­сто ко­је ће вас спе­ци­фи­ч­ним окру­же њем рела­к­си­ра­ти.

На­до­мак Ја­пан­ског па­р­ка на­ла­зи се Ла­ви­ри­нт па­рк, на­стао са­ђе­њем 440 че­ти­на­ра, ко­ји фо­р­ми­ра­ју зе ле­ни зид.

За­мак Бе­ли­ма­р­ко­вић или За мак ку­л­ту­ре, по­ред Вр­ња­ч­ке цр кве, на­ј­ста­ри­ји је обје­кат у ба­њи. Изграђен је 1889, по узо­ру на ита ли­јан­ске и по­љ­ске двор­це, а сме штен је на па­ди­ни изнад изво­ра То­пла во­да. До се­да­м­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка у ње­му су жи­ве­ли на­след­ни­ци ге­не­ра­ла Бе лимар­ко­ви­ћа, ка­да је от­ку­пљен зана­ме­ну ку­л­ту­ре. Да­нас, овим ку­л­ту­р­ним до­бром упра­вља Kу лтур­ни цен­тар Вр­ња­ч­ке Ба­ње, у окви­ру ко­га се на­ла­зи и За­ви­ча ј­ни му­зеј.

Замак Белимарковић ФОТО: МИЛАН МИТРОВИЋ

KУЛТУРНЕ МАНИФЕСТАЦИЈЕ

Сва­ке го­ди­не, не­де­љу да­на то ком ју­ла, у Вр­ња­ч­ку Ба­њу до­се­ли се дух да­ле­ког Ри­ја деЖа­неи­ра, ка­да се одр­жа­ва не­за­бо­рав­них осам да­на кар­не­ва­л­ске за­ба ве. Вр­ња­ч­ки кар­не­вал пред­ста вља манифеста­ци­ју ко­ју по­се­ти пре­ко 200.000 љу­ди, а ба ња се пре­тва­ра у сце­ну на ко­јој се одр­жа­ва ве­ли­ки број ма­ске­н­ба ла, фе­сти­ва ла, ко­н­це­ра­та испо­р­т­ских до­га­ђа­ја. Цен­трал­на ма­ни­фе­ста­ци­ја кар­не­ва­ла је Ве ли­ка ме­ђу­на­род­на кар­не­ва­л­ска по­во­р­ка, где ве­ли­ки број кар не­ва­л­ских гру­па из це­лог све­та га­ран­ту­је до­бру за­ба­ву и про­вод.

Вр­ња­ч­ки био­скоп, као део Kу л­ту­р­ног цен­тра Вр­ња­ч­ке Ба­ње, са­став­ни је део мно­гих ку­л­ту­р них ма­ни­фе­ста­ци­ја,ме­ђу ко­ји­ма се издва­ја Фе­сти­вал фи­л­м­ског сце­на­ри­ја. Вр­ња­ч­ки био­скоп се на­ла­зи на про­ме­на­ди у ви­ли “Евро­па”, јед­ном од пр­вих ба њ­ских обје­ка­та. Kао и не­ка­да, та­ко и да­нас, био­скоп пред­ста вља сво­је­вр­сни про­зор у свет, до­но­се­ћи у Вр­ња­ч­ку Ба­њу дух све­т­ске ки­не­ма­то­гра­фи­је.

Ма­ни­фе­ста­ци­је ко­је та­ко­ђе при­вла­че ту­ри­сте да по­се­те ову атра­к­ти­в­ну ту­ри­сти­ч­ку де­сти на­ци­ју је­су Де­сан­ки­ни да­ни, Ла­в­фе­ст, Да­ни Да­ни­ла Ба­те Сто­ј­ко­ви­ћа, Фо­л­кор­ни да­ни, Да­ни ме­да…

Врабац Гочко

Централно место на врњачком шеталишту резервисано је за си мпатичног врапца који представља симбол Врњачке Бање, а своје име Гочко добио је по планини Гоч, која се уздиже изнад овог места. Симпатични врабац одевен у традиционалну српску ношњу, шајкачу и опанке, настао је као маскота Игара без граница, које су у Врњачкој Бањи одржане 1990. Постављен је да, намигујући, поздравља учеснике такмичења, а остао је на истом месту да од тада поздравља и све оне који посете Врњачку Бању.

ФОТО: МИЛАН МИТРОВИЋ

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ


ФОТО: ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА ВРЊАЧКЕ БАЊЕ

Додај коментар: