Scroll Top

Место за ширење видика

mesto-za-shirene-vidika
Сличне теме

ПРЕ 65 ГОДИНА ОСНОВАН ПРВИ САЈАМ КЊИГА У ЈУГОСЛАВИЈИ

Имао је мисију које се и данас држи, да догађај буде место сусрета аутора, читалаца и издавача

Београдски сајам књига је најзначајнија књижевна манифестација у овом делу Европе. Иако се пуних шест деценија обележава под куполом Београдског сајма, први књижевни сајам одржан је 1956. на Велесајму у Загребу. Тада је званично отпочело обележавање Сајма књига, а генерални покровитељ манифестације био је председник Југославије Јосип Броз Тито.

Покретање оваквог догађаја, према мишљењу многих интелектуалаца, значило је само једно – да је Југославија доживела важну културну прекретницу. Према доступним подацима, процењује се да је на том првом сајму било изложено више од 12.000 књига само из Југославије. Овај податак је заиста фасцинантан, па се са сигурношћу може рећи да је писана реч грађанима била заиста значајна. Још тих година Сајам књига имао је мисију које се и данас држи, да догађај буде место сусрета аутора, читалаца и издавача; место размене искустава и ширења нових видика. Традиција дуга преко пола века овој манифестацији доделила је веома значајан култни статус и углед. Од првог сајма до данас много ствари се променило, али једно је остало исто – љубав читалаца према књизи.

Наредне 1957. Сајам књига досељава се у Београд, у тада новоизграђени комплекс сајмишта – места чија је намена изложбени простор. Тадашњи новоосновани Сајам књига био је део културне манифестације Месец дана књиге, догађаја који је окупио преко 60 домаћих издавача. Том приликом уведена је новина: поред домаћих, читалачкој публици представили су се и страни издавачи. Међу излагачима су биле земље са азијског, америчког и европског континента. Сајам је трајао шест дана, у Хали 3 Београдског сајма, а отворио га је Родољуб Чолаковић, револуционар и књижевник који је важио за битну личност тадашње Југославије. У част ове свечаности покренута је и ревија “Књига и свет”.

Захваљујући овој манифестацији у послератној Југославији се много више пажње посвећивало књигама. Сајам је довео до унапређења положаја тадашње југословенске књижевности. Велики број књижевника почео је да се прикључује овој манифестацији, а обогаћен бројним изложбама и програмима, сајам је постао место ширења идеја и визија. Нарочито велико интересовање привлачио је Вашар књига, на којем су се могла купити бројна дела по изузетно ниским ценама. Колико је била битна ова манифестација говори и податак да је железница давала попусте свим путницима који би се запутили на ову међународну манифестацију.

Михајло Жиловић

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ

Додај коментар: