БЛИЗНАКИЊЕ КОЈЕ ПЕРФОРМАНСИМА ОСВАЈАЈУ СРЦА ПРОЛАЗНИКА
Сестре Смиљковић на улици наступају због људи и атмосфере, али и могућности да и саме уживају у уметности коју изводе
Готово да не постоји престоница чију главну шетачку зону не испуњавају улични музичари и извођачи, а у главном граду Србије улични перформанси могу се видети у Кнез Михаиловој улици и баш ту су своје прве наступе имале близнакиње Смиљковић. Милица и Миља (23) за наш часопис откриле су нам како је све почело и одакле је потекла идеја за овом врстом јавних наступа.
– Инспирисана снимцима с Јутјуба о уличним свирачима из целог света и жељом да се изрази, Миља ми је предложила замисао и позвала ме да јој се придружим и пружим подршку. Тада собна уметност излази на улицу, Миља пева и свира гитару, а ја плешем и тако смо почеле да наступамо и освајамо срца пролазника – ка- же Милица Смиљковић. Наставиле су потом да наступају и на другим местима, као што су Саванова и Калемегдан, популарност је убрзо дошла јер су, како наводе, наступи били доста посећени и тако су почеле да добијају позиве за бројна гостовања. Сусрећу се с мноштвом коментара, али, на њихову радост, само позитивних.

Наступом до самопоуздања
– Често нас током наступа посматра велики број пролазника, али колико год то нама пријало неизбежан је и стрес јер што је више људи, то је већа одговорност и већа очекивања. Миљи је тада поготово теже јер мора да пусти глас пред толиком публиком, а тада се и некад осећамо као да је концерт, а не улични наступ. Разлика у Миљином самопоуздању у претходних неколико година је огромна, а улица је доста допринела тој трансформацији – каже Милица.
– Волимо да имамо леп фидбек од људи иако нам то није пресудно за наше самопоуздање и наступе – додаје Милица, која је након успешних студија на Факултету спорта и физичког васпитања радила с одраслима и децом, као аниматор, инструктор групних фитнес програма и балетски педагог. У септембру се Милица запослила у Балетској школи “Лујо Давичо”, где се остварила као професор на предмету класичног балета и игре 20. века. Кроз плес на улици вежба своје изражавање и негује љубав према балету и наступу генерално. За разлику од Милице, која је свестрана и увек нешто ради, Миља дане проводи мирније и не толико ужурбано. Након Гимназије “Михајло Пупин”, уписала је Електротехнички факултет, а како цео живот воли да пева, пред крај средње школе добила је идеју да научи да свира гитару да би сестру могла да прати током извођења .
Након три и по године самосталног учења гитаре, а и певања , почела је да наступа на улици са сестром. Често волонтира преко организације Млади истраживачи Србије, што је одвело до многих места у Србији, али и Шпанији.

На питање који је наступ оставио највећи утисак на њих нису могле да дају прецизан одговор.
– Сваки наступ има неку своју причу, поготово улични, тешко је издвојити. Свакако ћемо памтити први наступ на телевизији са песмом “Писмо моја”, наступ са Саванове који је био посебан по томе што су се људи спојили после дугог периода локдауна. Волимо и оне тихе наступе на улици када нема много људи и публике, па се тада обе изгубимо у нашој уметности – закључују сестре Смиљковић и додају да новац није разлог због кога наступа- ју, већ су то људи, атмосфера и уживање у сестринској уметности. Иако немају класичан близаначки однос и воле да негују своју индивидуалност, али таленат за уметност им је свакако заједнички, а и наследан, с обзиром на то да им се отац професионално бави музиком.

Када су планови за будућност у питању, Милица би желела да остане у балету и уметности јер се бави и сли- карством, док Миља нема конкретан план.
– Немам неке конкретне планове, осим тренутно да завршим факултет, који захтева много моје енергије, тако да ћу у међувремену сакупљати исту, радећи неке обичне, али и магичне свакодневне ствари. Што се тиче уличних наступа, наступаћемо све док нам се то буде радило и док будемо проналазиле лепоту у томе – закључује Миља.
аутор МИЉА ПОЊАВИЋ
ФOTO: ПPИBATHA APXИBA

