Женско архитектонско друштво – ЖАД додељује награду за животно дело Јелисавета Начић за 2024. годину инспирисану личношћу и делима прве жене архитекте у Србији, арихитектици Миленији Марушић за изузетан допринос струци током своје професионалне каријере
Награда ће бити уручена у петак, 1. марта у 18.30 часова у простору Силоси (Дунавски кеј 46, Дорћол). Пре уручења награде у 18 часова биће отворена пета ЖАД изложба „Оживљавање“.
Миленија Марушић је своју плодоносу каријеру започела средином шездесетих година у оквиру Института за архитектуру и урбанизам Србије, ИАУС.
У ауторском тиму заједно са супругом Дарком Марушићем реализује велики број пројеката међу којима се издвајају јужни делови блокова 61 и 62 на Новом Београду (са Д. Марушић, М. Миодраговић, 1971-76), насеље Церак Виногради (са Д. Марушић, Н. Боровница, 1979-88), стамбени комплекс Цвећара на Дедињу (са Д. Марушић, Ж. Гашпаровић 1991-93), стамбено-пословни објекат у Булевару краља Александра у Београду (са Д. Марушић 1989-2000), стамбено-пословни објекат у Булевару револуције (са Д. Марушић, 1989-98) и зграду Металс банке у Новом Саду (са Д. Марушић 1989-2007), Вртић Плава птица (са Д. Марушићем 2009-2011) и др.
Брачни пар Марушић добитници су бројних награда и то Велике награде Савеза Архитеката Србије за целокупно стваралаштво 1993, Награде УЛУПУДС-а за животно дело 2018, Награде из фонда Ђорђа Табаковића за изузетан стваралачки и прегалачки допринос у области архитектуре 2018. За насеље Церак Виногради награђени су и Октобарском наградом града Београда 1981. године, за групацију породичних кућа Цвећара и стамбено-пословни објекат у Новом Саду добитници су Награде листа Борба, за најбоље архитектонско остварење у СР Југославији 1993. и 1998 године, а готово сви објекти које су пројектовали су у неком статусу заштите статуса културног добра Републике Србије. Насеље Церак Виногради уврштено је у сталну колекцију музеја МОМА из Њујорка 2019. године (САД).
„Изузетност лика и дела ауторског пара Марушић је тешко описати набрајањем награда јер њихово стваралаштво најбоље описују начела пројектовања које су примењивали: начело контекстуалност, начело јединства простора (непостојање границе између архитектуре и урбанизма), начело амбијенталности и начело еволуције идеје. Примењујући начела пројектовања аутори су у својству главних пројектаната радили комплетну документацију – урбанистичке пројекте, архитектонске пројекте објеката и партера, пројекте ентеријера, пројекте визуелних комуникација, вршили су пројектантски надзор над извођењем и учествовали у „животу“ објеката након усељења корисника. Јасно уочјив квалитет рада и јединственост стваралаштва продукт су њихове промишљености, принципиелности, свеобухватности, посвећености, истрајности, педантности и љубави према архитектури,“ наводи се у образложењу Женског архитектонског друштва.
„Личност и професионални интегритет Миленије Марушић као и чињеница да је, углавном, у мушком друштву корачала храбро и цео живот истрајавала у одбрани квалитета и лепоте архитектуре су подстицај за све нас. Доделом награде ЖАД за животно дело Јелисавета Начић за 2024. годину Миленији Марушић желимо да новим генерацијама скренемо пажњу на стваралачки приступ иза којег стоји архитекта која страствено брани принципе хуманости и постулате наше струке,“ закључује се у образложењу.
Фото: Промо