Scroll Top

Музика је мој живот

muzika-je-moj-zhivot
Сличне теме

ЈАСНА ЂОКИЋ, ВОКАЛНА УМЕТНИЦА

Забавну музику осећам и певам срцем и душом, а народну доносим мелодијом и интерпретацијом

Интерпретаторка забавне, староградске и изворне музике Србије вокална солисткиња РТС Јасна Ђокић каријеру је започела као фестивалски певач, наступајући на многим фестивалима широм Србије и некадашње Југослави- је. Дипломирала је на Факултету музичке уметности и једно време радила као професор музичког васпитања. Добитница је многих награда, а запажене резултате је остварила и као диригент дечјег хора. Према њеним речима, одувек је желела да буде вокални уметник.

– Да бисте се бавили професијом педагога, морате имати специфичан мир и сталоженост. Ја сам енергична, креативна и брза, волим акцију. Док сам радила у школи, уживала сам у раду са трогласним дечјим хором а капела, с којим сам освајала награде. Волим сцену, јавне наступе – каже Јасна Ђокић, која је и некадашња чланица ансамбла Ђердан.

Имате специфичну, баршунасту боју гласа. Како успевате да савршено изнесете сваку врсту музике коју певате?

– Мени, мом гласу, много више лежи забавна музика. Забавну музику осећам и певам срцем и душом, а народну доносим мелодијом и интерпретацијом. Стицајем околности, 1998. хтела сам да се опробам у староградској музици. Први пут сам наступила у емисији “Цуне и пријатељи”, онда су ме приметили на Радио Београду, па сам наступала на реномираном Бањалучком фестивалу староградске музике, где сам добила другу, односно трећу награду стручног жирија за извођење песама “Моја черга путује” и “Ех да ми је, да ми је”. А најлепше песме које сам снимила у каријери за мене су и дан-данас “Горо, ле, горо”, песма Маје Живковић, ћерке покојног Данила Живковића и Вере Ивковић, која је, такође, била у Ђердану, песма Вука Кандића “Где си” и поп песма “Навика”.

А како изгледа рад у ансамблу Ђердан, који негује традиционалну, народну српску музику?

– Пет година сам под руководством дивне Мире Васиљевић у Ђердану учила традиционалну, народну музику. Мира је поштовала ред, рад и дисциплину. Након њене смрти ансамбл је преузела и веома успешно га води њена ћерка Јасмина, која је наследила мајчин темперамент и иде њеним стопама. Од тада изводим и данас често на својим солистичким концертима дивну песму Оливере Катарине “Алај ми је вечерас по вољи”.

Солистичким концертом на Коларцу сте прославили 20 година музичке каријере. Које солистичке концерте бисте још издвојили?

– Посебно ми је драг тај концерт, који је обележио 20 година мог уметничког рада и стваралаштва, а који сам одржала у пратњи реномираног оркестра “Станислав Бинички” и тамбурашког оркестра Д7 из Новог Сада. Хуманитарни концерт посвећен деци са Косова и Метохије одржала сам у Бечу и, наравно, мој велики солистички концерт у Минхену.

Снимили сте пет солистичких албума, с дивним песмама које трају. Како сте успели да спојите квалитет, трајање и успех?

– Никада нисам јурила песме које постају тренутни хитови. За успех није довољно бити талентован и знати да певаш, константан упоран рад је битан, то није лако, али је једини пут. Добра музика траје.

У ком правцу ће се даље одвијати ваша каријера?

– Имам велике планове, опробала сам се у продуцентском послу, решила да поново оснујем трогласни дечји хор а капела, радим на томе. Желела бих да се опробам и као музички уредник, што је у складу с мојим образовањем, а певаћу док живим, осећам да могу и да је то што радим добро.

Где налазите инспирацију и која је ваша оаза мира?

– Моја породица, син, супруг, сестра, родитељи, пријатељи су моја инспирација и, кад сам слободна, све своје слободно време посвећујем њима и себи. Волим да водим здрав живот, много читам и окренута сам лепим мислима, волим дуге шетње по природи, Ади Циганлијии Кошутњаку, путовања.

С.Н.

фото: приватна архива

Додај коментар: