Фрустрације и ладно пиво

АУТОРСКИ ТЕКСТ БАНЕТА БОЈОВИЋА АКА БАНЕТА САНШАЈНА

Yo, Yo, Brothaz and sistaz!!

Keep all your frustracions far away of your mind destinations!!

Значи, брате или се­стро, само што даље ту врсту узавреле де­зоријентисане енерги­је од себе.

Нажалост, живимо у тако не­ком ненормалном времену, где толико има безброј врста разли­читих околности коју утичу да упадамо или с времена на вре­ме подлегнемо тој енергији или том стању званом фрустрација. Шта је фрустрација? То је ја­ко лоша комбинација узнеми­рености и беса. Оне се речима врло једноставно решавају, а то је узнемиреност хладнокрвно­шћу, а бес смиреношћу.

Намерно сам рекао речима врло једноставно јер у пракси је кукулеле!

Свиђа ми се једна метафора на коју сам налетео док сам обра­ђивао ову тему, каже: “Замисли­ те себе како сипате хладнокрв­ност на своју усијану напетост!” У принципу, она често уме да се јавља кад кренемо да овера­ вамо од посла. Значи, од оног тренутка кад кренемо да ра­димо изван својих могућнос­ти, кад кренемо грозничаво да журимо, радећи напето и узнемирено, не осећајући да смо ишта довршили, тад узбу­ ркавамо узаврелу ирационалну емоцију фрустрације.

Фрустрација има тај неки на кварно суптилан и перфидан рад да диже фрку у нама и да полако преузима команду над нама и да господари нама и уни­штава нам срећу и ефикасност. Да бисмо излетели из тих око­ва, из тих кварно перфидних ра­дова, прво и основно је смирити мисли и дела.

Ако је посао било које врсте у питању, онда, брате или сестро, дај најбоље и највише од себе и ту стани. Ту обавезно стани. Мојне да те трипују помисли да би требало још, да није довољно јер баш те помисли нас убацују у ту комбинацију узнемиренос­ти и беса, тј. фрустрацију.

Има стварно безброј момена­ та који могу да утичу на наше емоције. Често могу бити ме­ ђуљудски односи и ствари које нас окружују. Међутим, оно што сви морамо, тј. што би требало да желимо да схвати­мо јесте да на овом свету има људи и ствари с којима просто морамо да научимо да живимо и да никакав отпор или протест неће постићи ништа друго, већ само повећати нашу фрустра­цију. Морамо да покушамо да разумемо људе уместо да се нервирамо због њих. Никад не знамо које све муке њих муче да би били такви као што јесу. А исто и с друге стране треба да се окренемо и ка себи самима и да преиспитамо своје потезе. Да увидимо зашто можда нас неко не трпи. Да уклонимо са­ми своје извесне непривлачне особине. Да коригујемо неке сопствене поступке. Да разви­јамо дружељубиве, пријатељ­ске ставове и да смирено под­носимо критике и мржње без узвраћања.

Е, ту долазимо до финала приче, а то је стрпљење, за ко­је сам у једном од претходних бројева и сам признао да сам танак. Дакле, кад настојимо да будемо стрпљиви, онда по­лако, с временом, стрпљење нараста у нама. А кад то кре­ не да се дешава, онда не реа­гујемо инфантилно, строго емоцијама и осећањима, већ интелектом. Значи не неким исхитреним неконтролиса­ним емоцијама, већ учтиво. Интелект ствара тај “денф”, тај неутрални простор који нам даје времена да реагује­мо зрелије као зрелији људи. Стрпљење ­спасење, тебра… Кад би тај “денф” могао да се пазари у “Максију” било би најлакше, ал’ јбг… Најтеже је радити на себи… Ма знам, пусти…