На данашњи дан 1. новембра 1886. у Београду је основана Краљевска српска академија, данашња Српска академија наука и уметности.
Први председник академије био је српски лекар и ботаничар Јосиф Панчић, а први секретар био је геолог и професор Јован Жујовић. По Основном закону Краљевско-српске академије, првих 16 академика изабирао је краљ Милан Обреновић, који су касније преузели вршење селекције нових чланова.
Академија се састојала од четири одељења, тачније четири стручне академије: Академије природних наука, Академије филозофских наука, Академије друштвених наука, као и Академије уметности. Задатак академије био је да обрађује и унапређује науку, поставља и одржава здраве основе научном суду, обелодањује и изазива научна истраживања у природи, друштву и историјским споменицима, као и да потпомаже развитак виших уметности.
Прве едиције које је Академија издавала биле су “Глас” и “Споменик”, а најкрупнији подухват био је израда “Речника српског књижевног језика” почета 1893.
Српска краљевска академија се убрзо спојила са Српским ученим друштвом, и тиме обогатила свој архив као и библиотеку. Законом о оснивању Српске краљевске академије, под њену управу потпала је Народна Библиотека и Музеј српских земаља, а од јануара 1902. Академија је само водила наџор над овим институцијама.
После 60 година постојања, 30. јуна 1947. Краљевска српска академија званично мења назив у Српска академија наука и уметности. Тада је промењена и структура Академије са шест нових одељења за природно-математичке, техничке, медицинске, књижевне, друштвене, као и ликовне и музичке науке. Од 1998. услед поделе оделења природно-математичких наука, као и одељења друштвених наука, САНУ располаже са осам одељења.
Војвођанска академија наука и уметности од 1992. улази у састав САНУ, а од 2016. основан је и огранак у Нишу, као и научноистраживачки центар у Крагујевцу.
Српска академија наука и уметности је до 1952. била смештена у Бранковој уилици број 15, која је на жалост срушена, а после тога је премештена у Кнез Михајлову 35, у велелепну грађевину у стилу сецесије, где се и сада налази.
Аутор: Наталија Кунић
Фото: Архив Борбе