Културом необрађена уметност

Избрисана граница између „Мејнстрим“ и уместности самоуких

У уметности изненађење постаје могуће само када је пронађемо тамо где је не очекујемо, где систем није дефинисао шта се од уметника тражи

Чини се да једино наивна уметност у Србији није каскала за тенденцијама са Запада. Своје зачетке доживела је у четвртој деценији 20. века, у периоду када се јавио несклад између друштвених структура које су навијале за једну од две стране, иста ствар се дешавала и у уметности: формално образовање наспрам сирове надарености. Оно што карактерише уметнике наиве свакако је велика даровитост за ликовну уметност, али без формалног и академског знања, што, показаће се данас, и поред обилних и незаустављивих идеја, ствара проблем у смислу реконструкције и очувања оваквих дела. Уметници који сликају душом, а четкицом наносе само таленат, нису имали много знања о томе како се припрема платно или суши боја, тако да је веома компликовано очувати њихова дела.

– Потрага за аутентичним изразом који није прерађен образовањем или познавањем и применом савремених трендова пракса је коју су спроводили уметници модернизма и припадници авангардних ликовних покрета с почетка 20. века. Веома је тешко замислити нове аутентичне појаве у уметности, која је, развојем разних праваца и многобројним иновацијама, чини нам се, показала све своје могуће изразе, приступе и форме. Изненађење је постало могуће само ако уметност потражимо тамо где је не очекујемо, односно, где системи образовања нису дефинисали шта се од уметника очекује – каже за Борбу Ивана Башичевић Антић, директор Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини.

Музеј је смештен у згради из 1929, која је и сама споменик културе. Потребе за повећањем простора за чување уметничких дела расле су како се увећавала музејска збирка, која данас броји више од 3.500 радова. Исто тако, излагачки простор је постајао недовољан с обзиром на обим и број изложби, па је 2019. Министарство културе и информисања започело капитални пројекат реконструкције и доградње музеја. Поред значајног повећања излагачког простора, повећан је простор за депое, где се сада чувају експонати у одговарајућим условима. Део комплекса чине и богата библиотека и опремљена кино сала, а уградњом лифта обезбеђена је приступачност свој публици, укључујући и инвалидна лица, у сваки део изложбеног простора музеја. Музеј је основан у тадашњем Светозареву 1960, одлуком Скупштине општине, као Галерија самоуких уметника. Није чудно, а ни случајно јер се Јагодина и сматра местом зачетка наивне уметности у Србији. Тачније, шумадијско село Опарић и родоначелник српске наиве Јанко Брашић (1906-1994), који је представљао узор многим младим ауторима. Брашићевићева или опарићка школа и њени нараштаји изнедирили су управо Галерију самоуких уметника. Данас ова институција ради пуном паром, организујући многобројне изложбе од чега је најпознатије Тријенале МНМУ, које чува традицију пуних 50 година.

– Међународна изложба Тријенале МНМУ организује се од 2016, након Са- лона (1970-1980) и Бијенала (1981-2013), које МНМУ организује у континуитету од 1970. Како се у свету савремене уметности све више укидају поделе унутар савремене уметничке праксе, те граница између тзв. мејнстрим уметности и уметности самоуких престаје бити актуелна, МНМУ се одлучио да Тријенале одржано 2022. носи назив RAW INTUITIVE, као и да се у пропозицијама и позиву за уметнике не дефинише самоукост као критеријум. Занимљиво је да је једну од награда тог тријенала добио управо академски образован уметник Горан Стојчетовић – објашњава Ивана Башићевић Антић.

С нама је поделила и следећу анегдоту о Оту БихаљиМерину, истакнутом књижевнику, есејисти и историчару уметности, важном поборнику наивне уметности тадашње Југославије, чији су текстови допринели њеном међународном признању. Интересантна ствар је то што сам Ото, који се толико залагао за наивну уметност, није знао да је његова кућна помоћница Матија Станчић потајно сликала. Тако је и у Отовој кући настајала уметност тамо где је нико није очекивао, па чак ни он сам! Данас је његова кућа у Немањиној у Београду претворена у Салон, који се налази у склопу МНМУ.

Борба је на свечаној академији поводом 101 године свог имена доделила многа признања, међу којима и Музеју наивне и маргиналне уметности из Јагодине, за допринос развоју музејске делатности.

Наивне домаћице

У Музеју наивне и маргиналне уметности у Јагодини тренутно је постављена изложба „НЕ практичне жеНЕ – Куварице“ поводом 8. марта. Радни наслов се поиграва дефиницијом практично ефикасног посла који се у традиционалном друштву очекује од једне жене (кувања) и посла стварања уметничких дела који је у својој основи непрактичан и, могуће, са свим суви шан у породичном животу једне жене, супруге и(ли) мајке. Кроз њега ове жене промишљају („кувају“) проблеме савременог друштва и своје мисли исказују кроз визуелну уметност.

– Вез се у последње време све чешће јавља на савременој уметничкој сцени, као поље занимљивих уметничких трансформација. Посебну пажњу привукла је појава колектива НЕ практичне жеНЕ, који чине Ленка Зеленовић, Пава Мартиновић и Бригита Међо, а који публици постаје препознатљив по изради особених цртежа везених на платну. У њима се могу уочити примери трансформације једног традиционално женског ручног рада у ослобођену савремену уметничку форму својеврсних везених графита – објашњава Ивана Башичевић Антић, директор музеја