Scroll Top

Најбоље је када дотакнете душу публике

najbolje-je-kada-dotaknete-dusu-publike
Сличне теме

МИЛОШ БИКОВИЋ, ТЕЛЕВИЗИЈСКИ И ПОЗОРИШНИ ГЛУМАЦ И ПРОДУЦЕНТ

Када чујете ту тишину, густу, као да може да се сече ножем, и када у очима гледалаца видите да су прошли кроз катарзу, то је највећа награда глумачког заната

Домаћој публици постао је препознатљив улогом Тиркета у филму “Монтевидео, бог те видео”, а у годинама које су уследиле Милоша Биковића имали смо прилике да пратимо у многим другим запаженим телевизијским и филмским остварењима, али и на даскама које живот значе. Захваљујући великој посвећености и непрестаном труду и раду, његова каријера креће се узлазном путањом. Пут ка успешним улогама на великом платну и ТВ серијама у Русији отворила му је улога у филму “Сунчаница” оскаровца Никите Михалкова. Главну улогу имао је и у остварењу “Слуга”, који је проглашен за најгледанији филм у руским биоскопима свих времена, а чију режију потписује Клим Шипенко. С овим редитељем сарађивао је и на његовом новом филму, који је сниман у космосу.

Милош Биковић се за Борбу осврће на досадашњи рад и искуства, открива планове за нову сезону хит серије “Јужни ветар”, али на почетку причамо о серији… “Луткице”, коју гледаоци крај малих екрана имају прилику да гледају на програму РТС.

У серији “Луткице” тумачите улогу харизматичног преваранта Миркина. Да ли ће се Миркину његов начин живота обити о главу? Хоће ли ваш лик доживети неку врсту катарзе?

– Хоће и обија се. Једна од порука овог серијала управо и јесте та да је човек биће заједнице, због чега човек човеку не може да буде вук, као што каже Миркин. Његов кредо је на самом почетку серије изражен његовим речима: “Ми се налазимо у џунгли. Овај град је џунгла и питање је ко ће кога да поједе.” Такав начин размишљања је неодржив, због чега и видимо његову трансформацију и све кроз шта пролази када се њему деси оно што је он радио другима.

Публика са нестрпљењем ишчекује наставак серијала “Јужни ветар”. Шта ће све ново гледаоци моћи да виде?

– Овај пројекат расте и сада имамо серију која има и руске, холивудске, италијанске и албанске глумце, као и много наших, домаћих, прослављених имена и великих глумаца. Публику очекује серија која не само што одржава ниво квалитета већ задаје нове и пробија нове границе, управо одакле и потиче назив “На граници”. Ипак, то може значити и на граници пуцања, преко које, када се пређе, нема повратка. Уз квалитативни и продукциони раст, можемо да очекујемо и једну другачију врсту нарације, због чега верујем да ће публици бити веома занимљиво и узбудљиво.

ФОТО: МЕДИАСЛОВО СТУДИО

 

Током каријере сарађивали сте с великим именима домаће, руске, али и светске сцене. Од кога сте највише научили?

– Имао сам велику част и привилегију да радим с именима као што су Фјодор Бондарчук, Клим Шипенко, Никита Михалков, Антонио Бандерас, Џони Деп, Неша Ненадовић и Драган Петровић, који су моји ментори, као и с Драганом Бјелогрлићем, који је, на неки начин, мој филмски кум. Слободно могу да кажем да сам од свакога од њих нешто научио. Ипак, то не мора обавезно да буде велико име да би вас нечему научило. Може да буде и колега који је млађи од вас, може да буде и члан екипе, али оно што је важно јесте да се све што се доноси на платно највише вуче из живота. Сваки човечји поступак и потез исказује се и оцртава на лицу, као и енергија коју емитује.

Пословно сте врло ангажовани, радите и по више пројеката истовремено и то на релацији Србија-Русија, што мора бити изузетно напорно. Како бодрите и подижете себе у тешким тренуцима?

– Једноставно, имам велику стра­ст према овом послу, волим то што радим и то ме испуњава. Није ми тешко да се предам послу у потпуности и тако црпим снагу и, на неки начин, тестирам границе и потенцијале. Верујем да само тестирањем граница можете искористити своје потенцијале до максимума и да другачије и не вреди радити ни овај посао, а ни било који други.

Својевремено сте изја­вили да улоге, првен­ствено, посматрате као про­фесионалне изазове и да их тако и бирате. Шта би могло да представља наредни изазов с обзиром на то да сте због уло­ге у филму “Изазов” глумили у бестежинском стању?

– Прошао сам добар део обуке за космонаута, што укључује и слободан пад у авиону, који вам даје могућност да у њему глуми­те у бестежинском стању. Цен­ трифуга, која иде до четири-пет или осам Г, ставља вас под опте­рећење и разне врсте припрема. За потребе тог филма од хирурга смо учили и како се оперише, учили смо о торакалној хирур­гији. Свака нова улога је изазов и нечему вас учи, отвара нешто ново што можете да пробате, нови простор за игру. Не знам шта би ми у будућности предстаља­ло изазов, али свакој улози при­ступам као изазову и гледам да из ње извучем максимум.

Који је највећи екстрем до ког сте ишли како бисте се спремили за улогу?

– Не знам да ли је то био фу­дбал, руски језик, бокс, вожња мотора или руковање оружјем, али свака од тих вештина коју сам научио зарад посла је ушла у мој глумачки инвентар и врло сам захвалан на томе што могу да испробам разне ствари и да их после применим.

Како сте раније изјави­ли, глума је за вас савршен посао јер можете да будете све помало. Да ли је тонајбољи део глумачког заната?

– Најбољи део глумачког зана­та је када можете да дотакнете душу публике, када у публици чујете ту тишину, која је густа и као да може да се сече ножем. Када у њиховим очима видите да сте их дотакли, да су прошли кроз катарзу. Мислим да је то на­јвећа награда глумачког заната.

С којим својим јунаком бисте приватно најра­дије проћаскали?

– То би највероватније био Мика Алас.

Неком приликом сте испричали како сте на снимању филма“Јужни ве­тар” с колегом Александром Берчеком заједнички устано­ вили колико дубоко оно што глумац доживљава на сцени пролази кроз његово тело. Да ли је толика посвећеност кључ успеха?

– Не знам да ли је посвећеност кључ успеха, не знам да ли уо­пште и постоји нешто што би се звало кључ успеха, али сма­ трам да је посвећеност нешто без чега човек не би ни требало да се бави овим послом. Уколико не можете да идете до краја, да предате целог себе, онда не мо­жете да будете ни убедљиви ни уверљиви.

Време је драгоцено

На­ј­ва­жни­ја жи­вот­на лекција?

– Не знам шта је најважнија животна лекција и не волим да саветујем и делим рецепте за живот. Могу само да кажем да сам ја научио да је време изузетно драгоцено и да врло брзо пролази

Додај коментар: