Најпознатији “Знак питања”

НАЈСТАРИЈА САЧУВАНА БЕОГРАДСКА КАФАНА ЖИВИ МУЗЕЈ УГОСТИТЕЉСТВА

Једно од најстаријих здања наше престонице и након 200 година и даље представља једно од најбољих обележја Београда

У некадашњој Главној чаршији, у Улици краља Петра број 6, налази се споме­ник културе и прави симбол града. Тачно преко пута Саборне цркве, између модер­них вишеспратница, упадљиво се истиче, а помало и збуњује једна нижа, бела и веома стара зграда балканско­-оријенталног стила. Управо у том здању се налази најстарија кафана у Београ­ду, која је некада представљала место окупљања правих боема и великана наше историје.

УПИТНИК ОСТАДЕ ТРАЈНО ИМЕ

Кафана “Знак питања” изгра­ђена је давне 1823. Подигао је македонски трговац и дипло­мата Наум Ичко. Она је од по­четка била кафана, и то прва у модерном смислу те речи, где је свако ко дође могао да сед­не и натенане поједе и попије. Њен првобитни назив била је “Српска кафана”, а након што је кнез Милош подарио ову ар­ хитектонску грађевину свом лекару Ећиму Томи механа је почела да мења власнике и име­на. Наиме, након 1878. механа Ећима­ Томе први пут промени­ла је власника, а потом и назив у кафану “Код пастира” да би после нешто више од децени­ је поново добила новог газду и назив “Код Саборне цркве”. С обзиром на то да тадашње име кафане није одговарало уредби о механама, као ни црквеним вла­стима, власник је, не знајући да одабере ново име које би понела ова гостионица, на плочу изнад кафане нацртао знак питања, док не смисли ново име. И тако је упитник остао до дана дана­шњег, када ова зграда има већ скоро два века. Од тада за многе генерације кафанских гостију, као и туриста, управо он постаје најпознатији “знак питања”.

Ентеријер најстарије кафане је непромењен и чине га тамно др­во, а овални столови и столице без наслона испуњавају простор који су још одавнина посећива­ли интелектуалци и великани српске историје. Није тајна да је управо овде својевремено долазио и Вук Стефановић Ка­раџић, где је одиграо и први би­лијар, а међу редовним гостима истицао се наш славни песник Ђура Јакшић. Управо ово ме­сто постало је и прво читали­ште Српских новина, а у знак поштовања према Саборној цркви кнез Милош је забранио пушење пред кафаном. Након Другог светског рата, због бли­зине Академије примењених уметности, угошћавала је сту­денте и професоре, а неретко је служила и као место где су се полагали испити. Плафон нај­старије механе је изразито црн и иако многи помисле да је то последица накупљеног дуван­ског дима, заправо се ту крије једна мистерија. Иза дасака које штите плафон прикрива се јед­на слика која никада није била пред очима јавности. Једног да­ на некада ће неко можда добити дозволу за његову реконструкцију, па тако и открити ову тајну скривану готово два века.

У овом “живом музеју” угос­титељства послужиће вас традиционалним јелима на традиционалан начин, који се деценијама преносио с ко­лена на колено, задржавајући укус аутентичним. Иако је су­ дбина култне кафане неколико пута била под знаком питања због процеса приватизације, од 2007. нашла се под заштитом Градске управе као споменик културе. Кафана “Знак пита­ња” постала је симбол града и место које странци који са одушевљењем посећују.

аутор ТАМАРА ЈОРГИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: БОРБА