Scroll Top

Најтеже је у човеку пробудити човека

najtezhe-je-u-choveku-probuditi-choveka
Сличне теме

РАДНО-ОКУПАЦИОНИ ЦЕНТАР “ЗВУЦИ СРЦА” ЗА ПОДРШКУ ОСОБАМА ОМЕТЕНИМ У РАЗВОЈУ

Доброта је као вода, она увек нађе пут до вас – иде тешко, али дође

Хуманитарна орга­низација Дечје срце већ 21 годину пружа подршку особама са сметњама у развоју и њиховим поро­дицама у Београду, али и широм Србије. Свакодневно раде на со­цијализацији особа са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и на едукацији саме заједнице о томе колико ове особе, заправо, могу и вреде и на њиховом прихватању као равноправних чланова овог друштва.

За пунолетство је организаци­ ја пожелела да начини и корак више у разбијању предрасуда, па је отворила кафић у Чубурској улици у Београду “Звуци срца”, где су сви запослени другачији, на посебан начин, али изузетно вредни. Њихове услуге су бесплатне, а на гостима је да плате колико могу и желе.

Ради се о радно-­окупационом центру који се састоји из три дела кафића, креативне радионице и продавнице “Срцотворница”, с производима које су направиле особе са сметњама у развоју уз подршку радних асистената. Ан­гажовано је 15 особа са сметњама у менталном развоју, пуних осам сати дневно, на позицији конобара, шанкера или про­давца. Још 14 њих долази неколико пута недељно и ангажује се на ра­зним активности­ма у радионици. Овде имају могу­ћност да изразе креативност, као и да проведу вре­ме на начин који је забаван и користан. У сарадњи с радним асистентима праве разне производе од декупажа, штампају мајице, шоље, хемијске, шију це­гере и праве слагалице, а насвим производима налазе се најчешће њихови цртежи.

– Не знам да ли има још негде овакав простор и кафић где се ништа не пла­ћа. Идеја није изашла из по­требе да ми будемо једин­ствени на том пољу, колико нам је било битно да запослене нико не доводи у стре­сну ситуацију. Они се не сналазе с новцем на адекватан начин и онда би свака ситуација те врсте за њих била потресна, а нама је циљ да они остану задовољни, ведрог духа и да у свему што раде уживају и дају максимум. Ово није за њих само посао већ и живот. Остају овде и после свог радног времена, долазе и кад су им нерадни дани…

Најидеалнији радници -­ наводи за Борбу Горан Ројовић, директор организације Дечје срце.

Једном кад науче како нешто да раде, то чине све време тим истом методом. Зна се ред, што је одлично, како за угоститељство тако и за друге обла­сти и послове.

­-Код њих импрови­зација не постоји, а то је и оно што каракте­рише најбоље ресто­ране. На пример, ау­тизам тражи ред, да у одређено време, на одређени начин, нешто обављаш. Када научиш нашег запосленог било шта на тај начин, он то бес­прекорно и ради. Конкретно, од особља хотела “Хајат” су учили да праве кафу и сви наши посетио­ци су презадовољни. Какву кафу попијете данас код нас у кафићу, свидела вам се она или не, такву ћете попити и сваки наредни пут када дођете, било то за месец или годину ­ објашњава Ројовић.

За све учеснике “Звука срца” време короне је било потресно, а ограничења у вези са сузбијањем ширења пандемије представља­ ла су велики проблем: они који су обучени за комуникацију и на­ чине како да приђу некоме нису смели да остваре ближи контакт, пруже руку…

– Због пандемије смо у другом делу покренули радионицу, где они различите ствари произво­ де ручно и на тај се начин осећају корисно и празне од негативне енергије. Немамо серијску производњу, па кад нам неко поручи више комада неког производа, с посебном пажњом се сваки комад израђује појединачно ­- наводи Ро­јовић.

Из досадашњег искуства, како саговорник Борбе наводи, роди­тељима би могао да упути униве­ рзални савет, а то је да ангажују своју децу кад год виде да она не раде ништа.

­- Дајте им неки задатак јер, у слу­чају да ви то не урадите, дете ће само себе организовати, а роди­ тељима се то у већини случајева не свиђа. Онда из тог става креће вика и дете ствара слику о себи као негативцу, што, наравно, није добро – додаје Ројовић.

У оквиру простора налази се и опремљена кухиња, где запослени самостално припремају себи оброке. Идеја је да се у будућности оформи и прави ресторан, запосли још особа које би спремале храну, а која би се потом достављала свим школама које похађају деца с инвалидитетом и сметњама у развоју.

– На тај начин бисмо скренули пажњу и родитељима ове деце и охрабрили их да ће она сутра наћи своје место у друштву какво је наше. Родитељи стално размишљају о томе шта ће бити с њиховим дететом када они више не буду могли да брину о њему, што и њих и само дете, целу породицу, ставља у незавидан положај. Деца с посебним потребама имају разне таленте, који, акоихоткри- јете и усмеравате, могу да буду од користи – додаје наш саговорник.

Кафе “ Звуци срца” простран је и сви су добро дошли, а до сада су посетиоци били  свих узраста, образовања и интересовања – од дечака и девојчица из краја до пензионера.

– Свака особа својим доласком овде на најједноставнији начин људима показује хуманост и доброту. Они, пружајући подршку деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, доприносе разбијању стереотипа и предрасуда о њима, и шаљу поруке да су они равноправни чланови нашег друштва. Постојимо дуги низ година и опстајемо. Волонтери се често јављају, али су нам увек потребни. Не постоји особа која, када смо је угостили, није препознала рад и важност организације, као што је наша, као и самог локала. Битна нам је људскост и намера да се помогне особама са сметњама у развоју. Не настојимо да мењамо појединце, желимо да учинимо свет лепшим и да у оном најлошијем пробудимо оно најбоље јер најтежеје у човеку пробудити човека. Доброта је као вода, она увек нађе пут до вас – иде тешко, али дође – закључује Ројовић.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: НАТАЛИЈА КУНИЋ

Додај коментар: