Напади демона и ентузијазам

АУТОРСKИ ТЕKСТ БАНЕТА БОЈОВИЋА АKА БАНЕТА САНШАЈНА

Yo, Yo!! Brothaz and sistaz!! What’s up? It’s Fucked up! Yeaa, I know. I feel in the same way. Hell is dark and hot. Its the worst plays to be, Get the Fuck out, Get the Fuck out

Фрка гори, фрка гори, гори, зло му га ладно даје по фори, фрка гори, фрка гори, гори, зитива се свом снагом бори да се за нас избори!

У свим причама досад никад ми није била намера да нешто паметујем и да ја, као, дајем савете другима у смислу: “Ја сам се ишчупо, па сад као ја вама да објасним.” Никад ми и није била поента да се пласирам као неки лајф-коуч иако их видим на ТВ да користе исте изворе којима шире позитиву. Сувише сам ја још роугх или сиров да би за тако кратко време постао суптилан. Поготово што моја борба још увек траје, тако да, и кад бих се пласирао да сам сасвим чист и беспрекоран, био бих врло лицемеран.

Иако малтене свакодневно радим на себи у смислу едукације из разних литература, преко разговора с људима који су по струци успешни, здрави филозофи, психотерапеути и духовници, очито још нешто фали, још неки степеник да би се превазишао мрак.

Мислим да много значи кад човек и приватно има с ким да подели причу. Наравно, саго- ворник ипак треба бити неког, колико-толико, јачег интелекта или још боље – сродна душа која може својим разумевањем много више да допринесе да се тај задњи степеник до два одгура до краја, да пукне та светлост, да пукне тај ентузијазам.

За све теме постоје разне технике и афирмативне реченице које много доприносе да се човек боље и исправно постави према животу и, самим тим, да има квалитетнији живот. Међутим, као што у православним цитатима кажу: “Што си ближи својој унутрашњој победи, тад ће демони много више и јаче да те нападају, да те немилосрдно кидају изнутра”.

Демони стрпљиво чекају неки твој слаб тренутак, неки јак емо- тивни удар. Тренутак кад ти је живот наместио или они сами у потаји, да те ухвати мрак, да би кренили својим интензивним нападима на тебе, тј. на нас. Те интензивне нападе је најбоље описати у виду интензивних помисли којима те константно ломе и ломе и ломе док те не саломе.

И бог и сотона и цео универзум и космос функционишу на основу вибрација.

Божје вибрације су веома пријатне, благе, суптилне и највред- није пажње и поштовања целог света – целог космоса!

С друге стране, демонске вибрације раде неупоредиво јачим интензитетом, али у краћим временским интервалима. Значи, кад ти испале неколико врућих помисли пуних обмана, превара и заплета, а притом те истовремено изгађају неконтролисано јаким интензитетом осећаја страсти, то је, брате, не рулет у коцкарници већ руски рулет! Тад можеш да си радио на себи колико хоћеш, џабе ти, зло ће да ти изоре душу у намери да те сахрани на месту.

Све што човек може у тим тренуцима да покушава јесте да гледа да некако то мање траје јер циљ демона јесте да тотално искида контакт човека са господом, да искида тај контакт тих божјих вибрација, да ти апсолутно преотме твоју душу, срце, мисли, разум и тело.

Демонско најубоитије оружје, према изворима из православља, шљака преко страсти. Има их седам. Прве две сам спомињао, то су гордост и сујета, што сам описивао у претходним текстовима, а остале су:

Под три: гнев или бес. Гледају да што лакше будеш раздражљив, да у другима тражиш кривца, помрачује ум и утиче да доносиш погрешне одлуке на сопствену штету. Против гнева се бори неосуђивањем других, осим себе!

Четврто оружје је туга. Туже­ ле да нас обесхрабре да бисмо одустали од борбе и вратили се безсвојесреће. У тојборбисене сме одустати, већ у зависности од јачине наше наде у победу уз помоћ бога и разних начина на које он може да нам помогне, то­ лика ће нам помоћ доћи.

Пето оружје је среброљубље. Похлепа и грамзивост је то што демони буде и шире у на­ма. Против ове страсти се бори дарежљивошћу, којом несеби­чно дајемо онима којима је то потребно.

Шесто оружје је гурманлук и прождрљивост. Ту се не сме до­пустити да овлада нама, већ да ми овладамо њом. Против ње се бори уздржањем.

Седмо оружје је блуд. Она је попут слатког меда помешаног са отровом. Против ове страсти се бори уздржавањем и целому­ дреношћу.

Као што рекох, цео свет и цео космос функционишу на основу вибрација. Ако се на тренутак тај контакт са богом погуби, тре­ба одмах настојати после пада да се поврати. Да се што пре иски­дају те демонске вибрације које су нас повукле у блато и да се вратимо у здраве вибрације са богом.

Тврдим да није тачно да, кад се човек оклизне, све пада у воду и да се креће из почетка. Можда нас врати неки корак назад, али сигурно не на почетак. Не сме­ мо да дозволимо да после тога окривљујемо себе, напротив ­ подржимо себе у даљој борби и настојању да идемо правим путем у правом смеру. Демони су ти који су јако зли, који, поред личне гриже савести коју имамо, додатно и много више нас утр­павају тим суморним помисли­ ма: “Јаој, како је то опет могло да ми се деси.” Не брате, не сестро, напротив. Похвали себе што и даље имаш намеру, енергије и жеље да се избориш за праве вредности у овом животу.

Сама реч ентузијазам не посто­ји тек тако. Она је настала од две латинске речи: ен и тхеос ­ у пре­воду бог у нама. Ентузијазам је божја магична реч. Та реч, сама по себи, има невероватну моћ. Што више одржавамо и негује­мо вибрације са богом, толико наше биће јача. Оно уноси у нас јаку количину енергије, снаге и воље. А што више понављамо реч ентузијазам и што више имамо комуникацију с богом, толико се све више и више пу­нимо том здравом енергијом, снагом и виталношћу. Што више останемо у хармонији са богом, тај ентузијазам ће наста­ вити заувек да нас препорађа. Значи, увек свесно треба да одбацујемо и елеминишемо суморне, беживотне и нездра­ве мисли.

Има још једна врло интересан­тна ствар везана за ентузијазам, а то је да у почетку треба приси­ лити самог себе да се понашамо енузијастично, без обзира на то како се стварно осећамо, не би­ смо ли кроз неко време стварно почели тако да се осећамо и по­нашамо.

То је много јак рад и сигурно најбитнији акценат овог текста. Присилити себе, присилити се­ бе да се понашаш ентузијастич­но, подсвест ту божју магичну реч најлакше прима, прихвата и враћа нам као истину када заи­ста постајемо такви.

Мислећи о ентузијазму, гово­ рећи о ентузијазму и живећига, заиста ћемо га и имати у себи. Једина ствар коју бих још до­ дао јесте: “Ако стварно жели­мо да нам ентузијазам доживи светлост дана и живота, веома је корисно променити карактер наших мисли и преправити пос­тојећи образац својих ставова.”

Peace!