Бранка Веселиновић , значајна српска и југословенска глумица. Била је члан Југословенског драмског позоришта од његовог оснивања 1947. С њом, у легенду одлази и последњи члан тог славног ансамбла, бираног и састављеног од најбољих глумаца из читаве земље. Бранка је у њему провела готово читав свој стваралачки век, све до пензије 1978, а и после тога, редовно играјући у многим предствама. Своју последњу улогу, Дунда Ника у Скупу Марина Држића, играла је све до 2007 године. У том ансамблу упознала је и свог животног сапутника, глумца и преводиоца Млађу Веселиновића и с њим остала у браку 64 године, све до његове смрти 2012. У ЈДП је одиграла око четрдесет улога, суделујући у неким од најзначајнијих продукција, сарађујући с многим значајним редитељима, у делима писаца као што су Бихнер, Достојевски, Тургењев, Чехов, Пирандело, Мајаковски… Комички дар био је, међутим, њено најаче оружје. Надахнуто га је користила, нарочито у у делима Нушића, Гогоља, Голдонија, Плаута… Тај таленат, и њен ведар дух учинили су је и једном од најомиљенијих глумица у златно доба Радио Београда, нарочито у популарном програму „Весело вече“. Бранка Веселиновић родила се у Старом Бечеју, 16. септембра 1918, као шесто дете Јованке и Александра Ћосића. Глуму је од 1936. учила на Глумачкој школи при Народном позоришту у Београду. После две године студија, отишла је на праксу у Српско народно позориште у Новом Саду. Тамо је играла до 1940, када је прешла у Београд. У Београду је играла у Уметничком (1940–1942), и Народном позоришту (1944–1947). У Југословенском драмском позоришту била је од његовог оснивања. У ансамбл је примљена 1. августа 1947. и у њему остала до одласка у пензију, 31. августа 1978. Иако нису имали своје деце, Бранка и Млађа Веселиновић су велики део живота провели радећи с децом и помажући најмлађима. Основали су Фонд Бранке и Млађе Веселиновић за помоћ инвалидној деци. На основу свог хуманог рада, Бранка Веселиновић је постала и четири године била амбасадор УНИЦЕФ-а. Осим тога, све док је могла, неуморно је путовала, организовала, и наступала у хуманитарним представама, увесељавајући оне којима је то било најпотребније – децу, старе и болесне. За свој уметнички и хуманитарни рад Бранка Веселиновић добила је непрегледан низ признања, награда и плакета. Међу њима су и Орден рада са златним венцем, Награда „Бранислав Нушић“ за животно дело истакнутом глумцу комичару (на фестивалу Нушићеви дани у Смедереву, 1993), Стеријина награда за улогу Гине у представи Ожалошћена породица (1964), Вукова награда (2004)… Често је путовала с Десанком Максимовић и рецитовала њену поезију. Била је добровољни ватрогасац, с чином официра И класе. Бранка Веселиновић ће бити сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Југословенско драмско позориште ће накнадно објавити време комеморације и сахране Бранке Веселиновић. Тамара Вучковић Манојловић, директорка Југословенског драмског позоришта поводом одласка Бранке Веселиновић: Њен јединствен живот, њен хуманитарни рад и посвећеност позоришту и позоришној уметности заувек су обележили једну епоху и историју Југословенског драмског позоришта.


