Наша баштина је наша карта за свет

ДИВНА МИЉКОВИЋ, ЧЛАНИЦА УДРУЖЕЊА ЖЕНА ПРЕЛО ИЗ СМЕДЕРЕВА

Ми смо народ с богатим културним наслеђем, традиционалном кухињом и лепим обичајима за припрему крсне славе, Божића и Васкрса

Традиција и обичаји у животу једног на­ рода, поред језика и религије, имају на­јпресуднији утицај настварање и очување етничког идентитета те заједнице. Оби­чаји су настајали да би задово­ љили најразличитије људске потребе. Међутим, како су се потребе развијале и мењале, тако су се мењали и сами оби­ чаји. Срби су народ с богатом традицијом који је, због сплета различитих историјских око­лности, био суочен с великим искушењима њеног очувања. О томе колико је важно очувати нашу традицију од заборава, али и о самим занимљивостима традиционалне српске кухи­ње за Борбу је говорила Дивна Миљковић, чланица Удружења жена Прело из Лугавчине, села у близини Смедерева.

– Обичаји се у нашем народу преносе генерацијски, с коле­ на на колено, али се и управо због тога мењају. Ми смо народ с богатом културном баштином, традиционалном кухињом, лепим обичајима за припрему кр­сне славе, Божића и Васкрса. У мојој породици се сваки обичај поштује и сваки празник с посе­бном љубављу припрема. Када је у питању припрема крсне сла­ве, ту бих нагласила да су се ма­ло измењали неки обичаји, али је свакако суштина остала иста. У кући мојих родитеља, али и касније када сам се удала, знало се да се прво испред госта изно­си вода и слатко од различитих воћки, а онда се послуживала и кувана ракија. У неким кра­јевима има и обичаја да се прво изнесе погача и со или пак жито и вино ­ истиче Дивна Миљко­вић на почетку разговора.

Спремање хране је посебан део српске традиције и културе. У српским селима кухиња се на­зивала и кућом, а централни део је било огњиште, које је пред­стављало важно култно место, поред кога се одигравао свакодневни живот и окупљала цела породица.

– Када говоримо о традицио­налним српским јелима, која су неизоставна и за славску трпезу, то су сарма, по којој смо ми Срби надалеко познати, затим печење, гибаница, риба и рибља чорба ако је припрема гозбе посна, али и ситни колачи. Међутим, раније, када није било толико раскоши, у кући мојих родите­ља, али и у кући мог супруга, припремали смо патишпањ с филом од неког воћа, што је за мене било више него преукусна гозба ­ каже Миљковићева.

Обичаја за припрему крсне славе има много и они се разли­кују од места до места. Многи су се мењали кроз векове, али је суштина увек била иста: да сачува породицу на окупу.

Како даље наводи, важно је да сачувамо нашу културну баштину јер нам је то карта за свет, тиме штитимо наш идентитет и оно што предста­вљамо. У прилог томе говори и чињеница да данас велики број села у Србији има своје удружење жена, као један од највећих неговатеља наше традиције и обичаја. Дивна је члан једног таквог удружења, најстаријег у селима око Сме­дерева. Удружење жена Прело основано је 2005, а званично регистровано 2008.

– У мојој породици вече пре славе ми, како се то каже код нас, напијемо крсну славу, тако што породицу скупимо и вече­рамо. Ујутру умесим колач, који деца с вином носе у цркву, а у међувремену умесим и “хле­бић”, који ми укућани ломимо пре него што дођу гости ­ истиче наша саговорница.

Миљковићева посебно нагла­шава да је свака чланица заду­жена за неки део посла, па тако она припрема украсне погаче, али има ту и оних које праве пи­те с вишњом, кромпиром, као и штрудле са маком и друга традиционална јела којима се представљају на манифестацијама широм Србије. Међутим, била би то штета и велики пропуст када би смо прескочили оно по чему је ово удружење надалеко познато, а тиче се нашег традиционалног јела без ког не може да остане ниједна кућа у Србији, посебно током зимских месеци. Реч је о ајвару, који је њихов најзначајнији производ и печат удружења.

Удружење Прело активно је на многобројним манифеста­цијама које се одржавају. На пи­тање како реагују страни гости када обилазе њихов штанд Ди­вна је рекла да се ту види никад већа срећа због богатства наше кухиње.

– На једној од манифестација које смо посетили ­ Етно сајам хране у Београду, поклонила сам погачу амбасадору Русије, који је рекао да никада у живо­ту није видео такву раскош и богатство трпезе какво смо ми тада припремили ­ рекла је Ми­љковићева.

У нашем народу има много обичаја, богате традиције, ку­лтурног наслеђа, а на нама је да то сачувамо и пренесемо на на­ше будуће генерације да бисмо, као народ, опстали и сачували се од заборава.

аутор KРИСТИНА АНТИЋ

ФОТО: ПРИВАТНА АРХИВА