Наставник мора стално да се усавршава

Ивана Милошевић, професорка енглеског и најбоља наставница лидер на свету

Номинације предлажу све амбасаде САД у свету, а о награђенима одлучује канцеларија за програме енглеског језика при Стејт департменту

Марљив рад, посвећеност и креативност довели су до тога да Ивана Милошевић, професорка енглеског језика Математичке гимназије у Београду, заслужено добије награду за најбољег наставника лидера на свету под званичним називом Access Impact Award. За награду ју је номиновала амбасада САД у Београду, која је, након прегледа рада наставника широм Србије, одлучила да истакне Иванину изузетност. Процес избора најбољег наставника-лидера подразумева номинације свих амбасада, након чега Канцеларија за програме енглеског језика при Стејт департменту (министарству спољних послова САД) бира лауреате.

Свечана додела одржана је недавно у Тампи у Флориди, као део годишње конференције за наставнике енглеског језика ,,TESOL Convention“. Ова награда не само што препознаје изузетан рад Иване Милошевић већ и истиче важност њене улоге као лидера у образовању.

Како је изгледала додела награда за најбољу наставницу света?

– Било је изузетно свечано. Награде је уручивала директорка канцеларије за програм енглеског језика Стејт департмента Сузан Бел, а у сали је било неколико хиљада наставника који су дошли да виде ко су овогодишњи добитници. Конференција је трајала четири дана и присуствовало је више од 5.000 наставника из целог света. Била сам врло узбуђена, срећна и поносна.

Долазим из мале земље, због чега ми је изузетно значило што се наш глас чуо, као и што је све оно што сам урадила препознато као добро и успешно. Ученици су ми рекли да ништа мање и нису очекивали и да су знали да ћу освојити награду. Велику подршку сам имала од колега, које су биле одушевљене чињеницом да се глас о нашој школи чуо и у другом светлу, у светлу друштвених наука, а не само математике и природних наука, које су у фокусу код нас. За цео колектив ово је био ветар у леђа. Имамо изузетне наставнике, а ово је и доказ томе.

Како сте одлучили да се бавите овом професијом?

– Целог живота сам била у природним наукама и мислила сам да ћу се бавити биофизиком. Завршила сам природни смер у средњој школи, али сам одувек гајила љубав према енглеском језику захваљујући наставници у основној школи. У шестом разреду организовала сам такмичење на енглеском језику за град Београд, где сам припремала сва питања и игре за такмичење, тако да сам још тада показала велику заинтересованост за овај језик. Оног тренутка када сам уписала Филолошки факултет, знала сам да ћу се бавити наставом, почела сам да дајем приватне часове, радила сам у летњим камповима већ са 18 година и тако је текла моја каријера. У државној школи сам 17 година, а као наставник у приватном сектору сам 24 године. У Математичкој гимназији радим 11 пуних година.

Како бисте описали свој приступ настави енглеског језика и како је то допринело вашем успеху као професорке?

– Верујем да наставник мора стално да се усавршава и то је моја највећа предност јер не постоји ниједан месец да нисам радила на развитку својих вештина. Константно морате да се повезујете с колегама из региона и остатка света да бисте видели шта је то што они раде. Трудим се да организујем обуке за наставнике, где позивам колеге из Србије и иностранства, што ми пружа могућност да истовремено учим, али и поделим своје искуство. КОВИД нам је омогућио да се одређени број конференција сада одвија дигитално, због чега сам прошле године имала прилику да будем један од предавача на мексичкој конференцији.

Колико се деца мењају из генерације у генерацију?

– Променили су се у смислу стила учења. Сваки истраживачки рад који смо им давали нису могли самостално да раде, већ им је била потребна помоћ родитеља. Презентације су се некада радиле на хамеру, а сада се раде дигитално. Ниво језика је све већи, у смислу да боље говоре енглески језик, много га добро разумеју јер имају развијену ту вештину с обзиром на то да су, гледајући филмове и користећи мреже, константно окружени енглеским, док раније то није био случај. Оно што се види јесте пад у знању језика јер деца сада мисле да знају језик. Они умеју да говоре, али праве грешке, на чему морамо да радимо.

Како ваша награда за допринос образовању може да инспирише друге наставнике да унапреде свој рад и ангажовање у настави?

– Може да им покаже да је све што раде видљиво, ако не у овом моменту, биће у неком. Морају да раде на себи, иду корак по корак, да не задају себи велике циљеве јер од тих великих циљева некад могу да се уплаше и устукну. Све што зацртају у неком моменту биће испуњено. Део моје награде је укључио и студијски боравак у САД, где сам имала прилику да се бавим темом ,,Настава заснована на траумама“.

Боравила сам у Канзас Ситију, где сам са групом од 10 наставника из целог света радила на овој теми, која тренутно није заступљена у Србији. Моја идеја је да, у сарадњи с Министарством просвете и Заводом за унапређивање образовања и васпитања, уведем да тај приступ буде део програма наставе и учења.

Од 2019. председник сте Удружења наставника енглеског језика. Који су циљеви организације?

– Циљеви су организовање семинара, предавања, конференција, округлих столова, сарадња с другим сродним удружењима и међународним организацијама, у циљу размене информација, као и информисање медија о темама од значаја за остваривање циљева удружења, као и медијска подршка. Један од циљева је струковно удруживање наставника, уопште борба за наставничка права, рад на развијању вештина наставника и што већа мобилност наставника да би имали прилику да путују и усавршавају се. Ми као удружење имамо неколико акредитованих семинара, а један од најважнијих догађаја јесте Међународна конференција енглеског језика, која се ове године одржава 17. и 18. маја на Факултету за образовање учитеља и васпитача, са преко 350 учесника и преко 80 говорника, а долазе и професори и наставници из целог света.

Већ десет година сте координатор програма намењених деци из рањивих категорија. О чему је тачно реч?

– У питању је Access програм за децу од 13 до 15 година, који је први пут дошао у Србију 2014, а иначе постоји од 2004. У Београду, Зајечару, Крушевцу и Чачку у септембру ове године биће отворене четири нове групе. Деца могу да се пријаве преко својих школа. Програм ће бити активан од октобра, а настава почиње у јануару 2025. Кроз овај двогодишњи програм учења енглеског језика, који је прилично интензиван јер ученици за две године добијају фонд од преко 360 сати (што је еквивалентно осам година учења језика у основној школи) имало је прилику да прође 450 ученика.

Поред редовних часова који се одвијају два пута недељно, имају и часове на којима развијају вештине 21. века, као и летње и зимске кампове. Access програм покрива све трошкове, од уџбеника и материјала до кампова.

Који бисте савет дали младим наставницима енглеског језика који желе да постигну изузетне резултате у каријери?

– Никад не би требало да одустају од својих снова и да, колико год наша професија у овом тренутку није цењена, не треба одустати. У овој професији биће успешни ако стварно воле овај посао и раде га срцем. Оног тренутка када престанете да улазите с осмехом у учионицу, то је знак да вам ту није место.

Ниједан час није исти

Да ли имате неке одређене тактике и стратегије које примењујете током наставе?

– Користим комуникативну методу, што значи да од тренутка када уђем у учионицу говорим енглески језик с ученицима. Користим што више игара током наставе, односно смене активности, тако да се трудим да час не буде монотон. Пажња ученика траје врло кратко и уколико не долази до смене активности, њима брзо досади. На мојим часовима нема превођења и сувопарне граматике, учења правила напамет, већ језик учимо кроз комуникацију.

Имам ту привилегију да предајем енглески језик, тако да имам могућност да бирам тему, па тако на часовима говоримо о различитим областима – од културе, уметности до природних и друштвених наука. То је велика предност јер никада ниједан час није исти.

Фото: Приватна архива