Не газим преко живих, али долазим до циља

НЕВЕНА ШАРЧЕВИЋ, СРПСКО-ИТАЛИЈАНСКА ГЛУМИЦА И ЛИЦЕ СКАДАРЛИЈЕ

Ово што се код нас зове свестраност у иностранству се зове професионализам и значи да сте радили на себи

Не­ве­на Ша­р­че­вић, ср­п­ско-ита­ли­јан­ска глу­ми­ца, селе­к­то­р­ка Ита­ли­јан­ског фести­ва­ла у Ср­би­ји, али и за­шти­т­но ли­це Ска­дар­ли­је број три, на Инте­р­на­цио­нал­ном фе­сти­ва­лу фил­ма Ве­су­виус у На­пу­љу осво­ји­ла је пр­ву на­гра­ду.

По­бе­ди­ли сте у ма­лој фо­р­ми, с кра­т­ким ви­деом ко­ји при­ка­зу­је ва­ше до­сада­шње ства­ра­ла­штво. За­што сте иза­бра­ли овај фо­р­мат?

– Мо­де­ран је вео­ма на тр­жи­шту и “сви све­т­ски ре­ди­те­љи на та­к­ми­че­њу ће га по­гле­да­ти”, по­ми­слила сам. То ми је би­ло би­т­но због по­сла, на­ј­пре. Та­ко­ђе, сма­тра­ла сам да с ве­ћим фо­р­ма­том и не­ћу би­ти но­ми­но­ва­на, а ка­мо­ли да уђем у фи­на­ле! С овом на­гра­дом сам ин­сти­ту­цио­на­ли­зо­ва­ла име на стра­ном тр­жи­шту, што ми олак­ша­ва пут.

На че­му тре­ну­т­но ра­дите са Ита­ли­ја­ни­ма?

– Ра­дим ка­сти­н­ге на да­љи­ну, ко­је ми ша­љу њи­хо­ви ре­ди­те­љи, као и аге­н­ци­је. Иа­ко зву­чи ле­пр­ша­во, изу­зе­т­но је за­х­те­в­но јер се сни­мам у одре­ђе­ним угло­ви­ма с пе­р­фе­кт­ним те­к­стом, је­зи­ч­ки и глу­ма­чки. Та­ко­ђе, по­зи­ва­ју ме на он­ла­јн ко­н­фе­ре­н­ци­је са си­неа­ста­ма, те обо­га­ћу­јем сво­ју ба­зу кон­та­ка­та. Вред­на сам да то све сти­г­нем ка­ко бих, ка­да до­ђу бо­ља вре­ме­на, би­ла при­пре­мље­на. За­хвал­на самим што ме увек има­ју у ви­ду.Европ­ску ка­ри­је­ру ни­је ла­ко гра­ди­ти, али ко­рак по ко­рак, ушла сам у њи­хов еснаф. То ра­дим да бих опле­ме­ни­ла свој глу­ма­ч­ки живот и иску­ства ко­ја су не­ме­р­љи­ва.

Гле­дао­ци у Ср­би­ји знају вас по уло­га­ма у хит се­ри­ја­ма “Си­н­ђе­ли­ћи” и “Урген­т­ни цен­тар”, али и оним у фи­л­мо­ви­ма “Чар­л­стон за Огњен­ку”, “Kлип”, “Ив­ко­ва слава”… и пред­ста­ва­ма “Kа­ба­ре еми­гран­ти” и “Го­спа од ба­дема” .Шта вам је, као глу­ми­ци, при­вла­ч­ни­је, по­зо­ри­ште, фи­лм или се­ри­ја?

– Ве­р­на сам се­д­мој уме­т­ности. Kа­ме­ра ме во­ли. Нас две се сла­же­мо. Филм проу­ча­вам и истра­жу­јем све­т­ску ки­не­ма­то­графи­ју до та­н­чи­на, по­че­в­ши још од Ми­лан­ског уни­ве­р­зи­те­та. Пра­тим ра­звој глу­ме у но­вим фо­р­ма­ти­ма. Во­лим звук кла­пе­ра! Та вр­ста кон­цен­тра­ци­је зна­ња, та­лен­та, креати­в­нос­ти и ма­ги­је, ко­ја се ство­ри пред сни­ма­ње ка­дра, нео­пи­си­ва је! Те­ле­ви­зи­ј­ске се­ри­је ме, та­ко­ђе, испу­ња­ва­ју јер желим да дам ду­шу том но­вом ли­ку с ко­јим ће се гле­даоци са­жи­ве­ти. У сери­ја­ма се одр­жа­ва ри­там и кон­ти­нуитет игра­ња. То је би­т­но за мој по­сао, а и за­ра­ђу­је.

„Истичем и браним оно што умем, оно што не знам препуштам другима“

При­ме­ће­на је ва­ша инте­р­пре­та­ци­ја чу­ве­не пе­сме “Ци­ган­ка да сам” пе­сники­ње Kа­та­ри­не Га­јић у еми­си­ји “Бу­ђе­ње ку­л­ту­ром”.

– Дра­го ми је да се мо­јој пу­бли­ци до­па­ла и пи­са­ли су ми “Не­ве­на, на­по­ји­ли сте ми ду­шу и очи”, затим “Пла­ка­ла сам”, као и “Ово је ме­лем за уши”. Мо­рам приз­на­ти да бра­ним оно што умем да ра­дим и то и исти­чем, оно што не знам пре­пу­штам дру­ги­ма. Kад ме пита­ју где си би­ла до ­сад, ка­жем: “У шко­љ­ци.” Мо­је глу­ма­ч­ке спо­собнос­ти би­ће тек от­кри­ве­не!

Ба­ви­те се и ин­те­р­прета­ци­јом ба­ј­ки за ау­дио књи­ге, као и си­му­л­та­ним и ко­нсе­ку­ти­в­ним пре­во­дом у обла­сти ку­л­ту­ре.Све­стра­ни сте…

– Од ­ма­ле­на сам нау­чи­ла да будем вред­на и за­ра­ђу­јем но­вац, као и мо­ја се­стра у дру­гој обла­сти, као ма­ги­стар гра­ђе­ви­не. Kо­ри­стим све сво­је та­лен­те ко­је ми је бог дао за уна­пре­ђе­ње жи­во­та, као и ду­хов­ног ра­ста и ра­зво­ја.

Пре­ве­ли сте са ита­лијан­ског на ср­п­ски књигу о хо­ли­ву­д­ском про­ду­цен­ту Ие­р­во­ли­ну, ко­ји ће пра­ви­ти фи­л­мо­ве у Ср­би­ји. О ка­квој са­ра­д­њи је реч?

– Изу­зе­т­но за­х­те­ван про­је­кат под ин­те­р­на­цио­нал­ним уго­вором ко­м­па­ни­је “Ен­те­р­таи­н­мент Ие­р­во­ли­но”. Пре­во­ди­ла сам књигу из­ме­ђу пр­вог и дру­гог за­кључа­ва­ња у ко­ро­ни, те ми се овај ин­тро­ве­р­т­ни по­сао са­вр­ше­но укло­пио! Са­ра­д­ња из­ме­ђу ме­не и Ан­дрее Ие­р­во­ли­на би­ла је бо­га­та креа­ти­в­но­шћу и ду­бо­ком иде­јом да уз ко­м­па­ни­ју сто­ји и књи­га о ње­го­вом про­це­су жи­во­та, ко­ји није био ни­ма­ло лак! Док сам прево­ди­ла, пла­ка­ла сам! Са­жи­ве­ла сам се с њим као да ми је ку­ћ­ни љу­би­мац, а ка­да сам раз­го­ва­ра­ла са ње­го­вим ро­ди­те­љи­ма – као да их по­зна­јем чи­тав жи­вот. Ушла сам, као и увек, ду­бо­ко у књи­гу. Си­н­та­к­са је би­ла вео­ма те­шка јер ју је пи­сао мој дра­ги про­фесор, фи­л­м­ски кри­ти­чар са Раи Уно,Уго ди Ту­лио. Без­број пу­та сам га зва­ла да про­ве­рим на­пу­љске изра­зе. Од ка­да сам пре­ве­ла књи­гу, мо­гу сло­бод­но ре­ћи да сам до­к­то­ри­ра­ла на­пу­љ­ски! Ан­дреа Ие­р­во­ли­но ме је дос­та то­га научио у жи­во­ту, али и ја ње­га!

Где про­на­ла­зи­те свој мир, а где ин­спи­ра­ци­ју?

– Мир у се­би, а ин­спи­ра­ци­ју, ко­ја ми је не­пре­су­шна од де­ти­њ­ства: ка­да се по­пе­њем на врх др­ве­та, за­тим, у бо­ја­ма при­ро­де, до­брим уку­си­ма, по­на­ј­ви­ше у при­ро­ди, на мо­ру, на та­ла­си­ма и сте­на­ма… У ка­сне са­те од де­ти­њ­ства ми па­да­ју мно­ге иде­је ко­је за­пи­сујем и по­ла­ко реа­ли­зу­јем, та­ко­ђе, и у ту­жним ства­ри­ма јер не­ка­ко чу­д­ним спо­соб­нос­ти­ма се пре­тварам из јед­ног агре­гат­ног ста­ња у дру­го,сре­ћ­но!

Где се­бе ви­ди­те у на­став­ку ка­ри­је­ре?

– Ни­сам ви­до­ви­та, али су­блима­ци­ја мог ра­да, про­фе­сио­нали­з­ма и та­лен­та во­ди ка све­т­ској ки­не­ма­то­гра­фи­ји, а и а­ко не бу­де та­ко, би­ћу за­ни­мљи­ва ба­ку­та да пре­при­чам уну­ци­ма где сам све би­ла, ко­га упо­зна­ла, шта ви­де­ла и ка­ко се но­си­ла са ажда­ја­ма, а ка­ко са ко­ре­к­т­ни­ма. Да их нау­чим ка­ко се игра све­т­ска игра. Ни­шта не радим по сва­ку це­ну. Не га­зим, као не­ки, пре­ко жи­вих, али до­ла­зим до ци­ља, то је мо­ја ср­п­ска ин­те­лиге­н­ци­ја! То је ле­ги­ти­м­но. А ре­зул­та­ти пос­то­је. Ово што се код нас зо­ве све­стра­ност у инос­тран­ству се зо­ве про­фе­сио­на­ли­зам и да сте ра­ди­ли на се­би и за упо­тре­бу сте! Тр­жи­ште тра­жи ви­ше спо­соб­ности у са­мо јед­ном глу­м­цу.

аутор СУНЧИЦА НИКОЛИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: LIVE PRODUCTION