Scroll Top

Образ уз образ остаје за вечност

obraz-uz-obraz-ostaje-za-vechnost
Сличне теме

МИЛЕНА ДРАВИЋ И ДРАГАН ГАГА НИКОЛИЋ, НАЈОМИЉЕНИЈИ ГЛУМАЧКИ ПАР НА ОВИМ ПРОСТОРИМА

Упознали су се на снимању, венчали на једној паузи и деценијама касније постали синоним праве љубави. Наше највеће глумачке звезде, и поред огромне популарности коју су уживали, остајали су ненаметљиви и у увек спремни други ма да помогну

А она једним погледом успе да ми помери свет и једним осмехом поправи дан. И онда ме питају зашто је волим, говорио је Драган Гага Николић о вољеној Милени Дравић. Први сусрет вероватно најпознатијег двојца нашег глумишта догодио се 1969. на снимању култног филма “Хороскоп”.

Згодни и тамнопути младић Драган тада је тек започињао каријеру, док је нешто старија Милена већ уживала велику популарност. У почетку су били само пријатељи, а потом су севнуле искрице.

Две године касније снимали су заједно филм “Како су се волеле две будале”, према драми Душка Радовића, у Звездарској шуми и тада су се на једној паузи за ручак венчали.

Замолили су, наиме, додатни сат паузе – упутили су се до општине Врачар и склопили брак. Због ове спонтане одлуке неће имати ни фотографију са венчања. Али су за сведока куму имали су чувену Секу Саблић, која је била Драганова блиска пријатељица с класе. После венчања и ручка вратили су се у Опсерваторијум на Звездари, где су наставили снимање као да се ништа није догодило.

Драган Николић

Драгослав Драган Гага Николић рођен је 20. августа 1943. у Београду. Детињство је провео у насељу Црвени к ст, а још као 17-годишњак се уписао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију иако на пријемном испиту није показао завидан таленат за певање. Наиме, на питање да ли уме да пева, Гага је скочио на сто и са гитаром у рукама почео да се дере из свег гласа. “Толика доза безобразлука и упорности, тај ће вероватно смети да се бави овим послом, од њега ће бити нешто”, закључили су професори и, испоставиће се, били су и више него у праву. Каријеру је започео улогом војног полицајца у филму “Право стање ствари” 1964. и тада је потписан као Драгослав Николић, али су га годину касније на одјавној шпици за серију “Довољно је ћутати” грешком представили као Драгана. То му није засметало и тако ће и остати Драган. Глумио је у позамашном броју филмова и серија, а нека од његових најзначајнијих глумачких остварења свакако су “Отписани”, “Национална класа”, “Последњи круг у Монци”, “Пљачка трећег рајха” и “Ко то тамо пева”. Позоришну каријеру започео је у Позоришту “Бошко Буха”, а онда наставио у Београдском драмском позоришту, као и у Атељеу 212. Добитник је бројних награда. Преминуо је 2016.

Николић је касније причао да се не сећа како је запросио Милену, али да мисли да није изговорио више од две или три реченице јер никада и није волео превише да прича. На питања о храбрости уопште да приђе великој глумици, одговарао би речима: “Када сам јој пришао, имао сам утисак да ми је то стара школска другарица коју дуго нисам видео или нека девојка из краја коју познајем цео живот. Управо у томе је њена права величина. Освојила ме је својом непосредношћу и нормалношћу упркос великој популарности, коју је већ тад уживала. Могла је да се понаша како хоће и нико јој не би замерио јер је већ тада била једна од наших највећих звезда. То је нешто чиме она плени и осваја.”

Милена Дравић

Рођена је 5. октобра 1940. у Београду, где је и одрасла. У свет филма закорачила је већ са 18 година пошто ју је приметио словеначки редитељ Франтишек Чап и понудио јој улогу у филму “Врата остају отворена”. Миленина глумачка каријера трајала је скоро 60 година, током којих је остварила улоге у преко 100 остварења, играјући заједно са највећим домаћим и холивудским звездама. С правом је понела титулу највеће југословенске диве. Неке од њених најпознатијих улога су у филмовима “Прекобројна”, “Битка на Неретви”, “Љубавни живот Будимира Трајковића” и “Рад на одређено време”. Глумила је и у прегршт серија, као што су култна серија “Приче из непричаве” и “Полицајац са Петловог брда”, раме уз раме са својим најчешћим партнером Љубишом Самарџићем. У позоришту је одиграла око 70 представа, добитница је и бројних домаћих и иностраних награда и признања, од којих су најзначајнији Добричин прстен, Награда “Жанка Стокић” и Награда за најбољу споредну глумицу, која јој је уручена на Канском филмском фестивалу. Преминула је 2018.

Популарни шоу-програм “Образ уз образ”, којим су освојили срца публике, био је само још један доказа да су створени једно за друго. Једно другом су били највећа подршка, али и највећи критичари, како у послу тако и у животу. Изградили су успешне каријере, постали највеће глумачке звезде на нашим просторима, али, и поред огромне популарности коју су уживали, остајали су приземни, љубазни, ненаметљиви и били су увек спремни да помогну онима којима је помоћ била најпотребнија у том моменту. Почивају заједно и у вечности, у Алеји заслужних грађана у Београду, а од овог септембра у српској престоници ће имати и свој сквер на Врачару, где су деценијама живели, а који ће красити скуплтура посвећена “господину шмекеру за сва времена” и “ле- потици која је очарала свет” и која ће носити назив “Образ уз образ”.

аутор ИВАНА ЗОРКИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ

Додај коментар: