Scroll Top

Од малих ногу сам се изражавала кроз цртеже

od-malih-nogu-sam-se-izrazavala-kroz-crteze
Сличне теме

Олга Михаиловић, илустратор и стрп-цртач

Природно ми је било да с родитељима и светом комуницирам помоћу папира и оловке

Својим маштовитим, сензуалним, психолошки обрађеним и костимираним ликовима, кроз дигиталну илустрацију, визуелна уметница Олга Михаиловић тежи сопственој афирмацији, покушавајући да пронађе своје место међу звучним именима наше уметничке сцене. Kаријеру је започела завршавањем средње школе на смеру за јувелира, након чега је уписала и докторирала на Факултету за ликовну уметност (ФЛУ) у Београду, на одсеку за графику. У разговору за Борбу открива нам више детаља о својој недавној изложби у УK Божидарац, али и зашто је за завршни пројекат на докторским студијама на ФЛУ од свих ликовних израза одабрала баш стрип.

– Одувек сам гајила љубав према илустрацији и још од малих ногу сам се изражавала кроз цртеже. Природно ми је било да комуницирам с родитељима и светом помоћу папира и оловке, а тек касније то је подсвесно прешло у цртање стрипова. Сећам се да сам још пре поласка у основну школу смишљала сценарије и црткала хероје и хероине с другарицама из комшилука, то нам је био још један вид забаве и игре. После уписа у школу сам се више окренула учењу и запоставила сам стрип. Наравно, нисам престала да цртам, само сам се више посветила засебним илустрацијама него секвенционој уметности. Тек током студија на ФЛУ схватила сам колико ми је недостајало изражавање кроз девету уметност. Поред учења графичких техника на факултету, као што су бакропис, акватинта и ситоштампа, сама сам даље развијала уметничке способности користећи Фотошоп (Photo- shop) и Ваком (Wacom) таблу за цртање. Пронашла сам се у дигиталној уметности. Пошто сам све време вежбала само илустрацију, професори су ме подржали у томе да илустроване радове пропратим одређеном причом. У том тренутку сам се сетила детињства и својих првих покушаја приказивања прича кроз стрип-табле. Схватила сам да са својим тренутним нивоом цртања могу (и хоћу) да скројим рад који би ми се лично допао, и надам се, допао другима – почиње Олга своју причу.

Да ли ваше интересовање сеже ка анимираном или цртаном филму?

– Свакако сам заинтересована за анимиране филмове, они су ми служили као главна инспирација откад знам за себе. Анимације Волта Дизнија и Дона Блута утицале су на то како цртам ликове.

Начин на који су приказани карактери у филмовима као што су “Палчица” (1994), “Анастасија” (1997) и “Покахонтас” (1995) хипнотисали су ме својим покретима и стилизацијом. Ликови који се крећу на екрану су поједностављени јер је за традиционалну анимацију било неопходно да не буду претерано окићени непотребним детаљима ради мало лакшег процеса анимирања, али и даље прате реализам. Поред тога су ми били привлачни дизајн и избор боја који су уметници одабрали за костиме, сцене и позадине. Сви ти елементи су обликовали начин на који се изражавам. Видевши за шта је све људска рука способна да ствара, сама сам себи зацртала у глави да сам и ја у могућности да уносим ту лепоту у свет својим радом. Себе никад нисам замишљала као аниматора, али бих сигурно волела да једног дана, на неки начин, потпомажем стварању анимације.

Многи од ваших цртаних јунака подсећају на виртуозне јапанске манге, као водеће елементе неких од најбољих конзолних игрица. Да ли видите своју будућност, можда, и у томе?

– Била бих почаствована да добијем шансу да радим као део тима на игрици. То бих истовремено видела као ново искуство и као шансу да се даље увежбавам. До сада сам највише пажње посвећивала изразима лица и дизајну ликова. Учила сам како да постижем жељене линије, позе и панеле од мајстора анимације и стрип-манга уметника. Сећам се како бих често паузирала филм или серију на ТВ ради прецртавања ликова. Признајем да сам ретко играла игрице, али ме је и даље тај свет привлачио. Наравно, уметници су ти чији је задатак да осмисле сваки простор и атмосферу сцене кроз коју играчи пролазе и то је оно што ме је лично заинтригирало. И ја желим да стварам светове које би љубитељи игара искусили. Сматрам да су игрице уметност. Омогућавају публици да се креће и доноси одлуке које за собом носе последице. Могу да пренесу причу гледаоцима на начин на који, на пример, стрип или филм нису у могућности. Фасцинантно је поље препуно могућности и била бих срећна кад бих макар само једном добила шансу да радим на таквом пројекту.

Kрајем јануара у УK Божидарац била је постављена ваша изложба коју су чиниле две целине “Олуин” и “Завеса је подигнута”. Можете ли нам рећи мало више о томе?

– Галерија Божидарац ми је пружила прилику да прикажем радове са своје претходне две изложбе. “Олуин” представља скуп 80 стрип-табли који је први пут био приказан 2022. у Галерији Факултета ликовних уметности, као део докторског уметничког пројекта. Тема којом сам се бавила током докторских студија носи назив “Олуин: Мономит и могућности самоспознаје”, где се говори о путу јунака, раду америчког писца Џозефа Kембела,   као и радовима Владимира Пропа, Kарла Јунга итд. Теорија је пропраћена уметничким радом, где сам одабрала да прикажем пут јунака и илуструјем причу везану за свет магије и фантазије. “Завеса је подигнуа” је изложба сачињена од 31 дигиталног колажа и први пут је приказана 2022. у Позоришту “Зоран Радмиловић” у Зајечару. Представља серију илустрација инспирисану позориштем, костимима, симболима и личним искуствима. Најпре сам себи поставила задатак да мало другачије приступим раду пошто сам се претходно специфично бавила стрипом. Желела сам да се позабавим бајковитим сценама. Оба пројекта су представљала   другачији изазов и срећна сам што сам била у могућности да прикажем изложбе онима који претходно нису били у могућности да посете изложбени простор. Оно што ми је пружило највише радости је разговор с посетиоцима и слушање њихове интерпретације илустрација. Увек ми је драго када видим како мој рад утиче на друге.

Да ли можете да нам откријете неке од планова за ову 2023?

– Увек имам нових идеја за радове. Тренутно припремам две изложбе, самосталну и заједничку. Истовремено радим на новом стрипу у оквиру света “Олуин”, који желим да поделим с публиком на једној од будућих изложби. Стварање стрипа је велики посао који захтева доста времена, ангажовања и посвећености. За мене лично је то идеалан медиј кроз који могу да изражавам идеје и преносим приче. Недостајало ми је исцртавање и планирање панела, зато сам током почетка 2023. почела да спремам скице за следећи пројекат. Сматрам да су нам данас уметност и лепота неопходнији него икад. Одувек сам волела да делим своје радове и идеје с другима и верујем да могу свету да допринесем на овај начин. Осећам се испуњено ако знам да сам друге инспирисала да сами стварају и уносе лепоту и доброту у свет.

Фото: Приватна архива

Додај коментар: