Геније и џентлмен за таблом

Обележено 100 година од рођења Светозара Глигорића

Био је један од највећих шаховских велемајстора свих времена, али ће остати упамћено и да је 1984. био главни судија у легендарном дуелу Карпова и Каспарова у Москви

У Дому војске Србије 2.фебруара је уприличена Свечана академија поводом обележавања 100 година од рођења Светозара Глигорића, највећег шахисте с ових простора у историји.

Рођен је 2. фебруара 1923. у Београду, а за шаховском таблом први пут се нашао са 11 година. Како није имао довољно новца, први шаховски комплет направио је резбарећи пампуре с флаша вина. Трудом и талентом постигао је да његово име одјекне широм света, инспирисао је генерације младих и постао синоним за шаховску легенду.

Церемонију у част века од његовог рођења организовао је Шаховски савез Србије (ШСС), а свечаности су, између осталих, присуствовали министар спорта Зоран Гајић, председник ФИДЕ Аркадиј Дворкович, српски велемајстор Александар Матановић, легендарна шахисткиња Алиса Марић, многобројни званичници ФИДЕ и репрезентативци. У име ШСС добродошлицу је званицама пожелео генерални секретар Андрија Јоргић, који је најавио будуће планове савеза попут отварања шаховске академије.

У оквиру свечаности додељена су признања Влади Републике Србије, ФИДЕ, као и компанији НИС за помоћ и подршку ШСС.

– Глигорић је био један од наших спортиста у оној великој Југославији који је имао огромну харизму. То је скуп особина које све заједно чине једног човека препознатљивим. Ви из његове области знате његове луцидне потезе и резултате, а ми остали смо могли да препознамо његову несумњиву величину и магнет којим нас је привлачио да пратимо шта се дешава у шаху и даље да наставимо да пратимо наше легенде у овом спорту – изјавио је министар Гајић, који је у име Владе Републике Србије примио признање ШСС, уз истицање да ће министарство на чијем је челу пружити сву потребну подршку овом савезу.Председник ФИДЕ Аркадиј Дворкович изразио је задовољство што је део овако великог догађаја и истакао да је Светозар Глигорић један од најзначајнијих људи у историји шаха.

– Глигорић је био један од највећих шаховских велемајстора свих времена, али ће остати упамћено и да је 1984. дошао у Москву да би био главни судија у легендарном дуелу Карпова и Каспарова. Мој отац му је помагао у вођењу овог меча – присетио се Дворкович.

Током свечаности приказан је и документарни филм “Глига”, аутора и сценаристе Марка Максимовића, након чега се присутнима обратио и великан Александар Матановић (92), најстарији живи велемајстор на свету.

– Били смо другари, супарници и противници на шаховској табли, а пријатељи 64 године. Зближила су нас 64 црна и бела квадрата, зближила и одредила нам животне путеве. Какав је Глигорић био, можда најбоље говори када му је на шаховској олимпијади Фишер понудио реми, а он одговорио: “Не” – истакао је Матановић.

Светозар Глигорић Глига био је прослављени шахиста с титулом вишеструког првака Југославије, троструки кандидат за првака света, освајач европских првенстава, као и олимпијских медаља. Неретко је истицао да он игра против дрвених фигура, а не против људи, а поред неоспорног та лента, његова студиозност и посвећеност шаху довели су га до партија с најбољим шаховским играчима тог времена. Најзначајнији меч у шаховској каријери одиграо је на Међузонском турниру у Порторожу 1958. против Михаила Таља.

Титулу велемајстора добио је 1951, након чега је наставио да тријумфује на светском нивоу, о чему најбоље сведочи његов статус најбољег шахисте ван некадашњег Совјетског Савеза. Од 1950. до 1982. освојио је 13 олимпијских медаља и 12 државних првенстава, а захваљујући њему, Југославија је сматрана другом шаховском велесилом у свету. Поред чувених победа, талента и вештине, бројних највиших државних и међународних признања, Глигорић ће остати упамћен и по патенту у теорији шаховске игре.

Свестраност је дефинитивно описивала његову личност, па је тако био успешан у свему чега би се дотакао. Рекреативно се бавио спортом, био је спољно-политички коментатор, говорио је десет језика, написао неколико десетина књига, а како се водио ставом да никад није касно, у позним годинама одлучио је да црно-белу таблу замени црно-белим клавириским диркама и посвети се љубави према музици, коју је осећао још од детињства. Шаховски велемајстор остао је познат и по новинарској каријери коју је започео у згради “Борбе”, где је и становао. Његови текстови у листу Борба допринели су оживљавању шаховске организације. Написао је неколико десетина књига, међу којима су “Меч столећа Спаски-Фишер” и “Играм против фигура”, кје су преведене на неколико језика и постигле су тираж од неколико стотина хиљада.

Светозар Глигорић Глига преминуо је у августу 2012. Сахрањен је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду. У његову част Светска шаховска федерација установила је награду за фер-плеј с његовим именом.

Легенда оба вечита ривала

Као млад официр који је тек изашао из рата, Глигорић је био један од оснивача Спортског друштва Црвена звезда. Један је од ретких спортиста за ког се може рећи да је легенда оба београдска вечита ривала, будући да је успехе бележио и под заставом Партизана.