Опасност вреба од блиских људи

Ибро Ибрахимовић, члан Бироа за борбу против трговине људима

Жртву често у ланац трговине увлачи особа коју добро познаје, пријатељ, рођак или партнер, који успе да јој се довољно приближи и злоупотреби њене рањивости

Велика је заблуда да трговина људима погађа само сиромашне земље, напротив, то је глобални феномен, присутан у свим земљама, без обзира на њихово друштвено уређење или економску развијеност.

Сексуална експлоатација је доминантан вид експлоатације, а затим следе просјачење, принудни бракови и радна експлоатација, каже за Борбу Ибро Ибрахимовић, члан Бироа за борбу против трговине људима.

* Одакле најчешће вреба опасност када говоримо о трговини људима?

– Жртву често у ланац трговине увлачи особа коју познаје. У почетној фази врбовања, покушавајући да задобију поверење жртве, трафикери се служе перфидним обманама, представљајући се као пријатељи, али то може бити и другарица, рођак, комшија, дечко. Они жртви нуде посао, поклањају пажњу и обећавају бољи живот. Срачунато бирају особе које су социјално изоловане, из дисфункционалних породица, којима је потребна свака помоћ. Када успеју да им се довољно приближе и добро упознају њихове рањивости, постављају им захтеве, најчешће за пружање сексуалних услуга, просјачење, вршење кривичних дела и слично. Некада се, притом, позивају на измишљене дугове, некада апелују на њихове емоције, говорећи им да то треба да ураде за њихову заједничку будућност, а некада се захтеви постављају уз сурову претњу и насиље. С временом се повећава ниво бруталности, жртва се омаловажава, вређа и дехуманизује. Трафикери имају изузетно разрађене механизме врбовања, али и контроле жртава; најчешће прете њиховим породицама, уцењују их експлицитним снимцима, увлаче у дужничко ропство и слично.

* Има ли излаза из такве ситуације?

– У највећем броју случајева жртве ослободи полиција. Дешава се да оне побегну саме или им помоћ пружи клијент, у сваком случају, тешко је да се жртва сама избори. Важно је да жртвама омогућимо, као друштво, што бољу инклузију, да имају првенство на тржишту рада јер је економска независност изузетно важна, а најбитније је да имају пуну подршку породице и пријатеља да би почеле да граде нови живот из почетка.

* Друштвене мреже су веома опасне за децу и младе управо због могућности врбовања жртава. На који начин се млади могу заштити на мрежама?

– Дигитално врбовање, експлоатација, злоупотребе и насиље су новији, специфичан, облик који је постао скоро неизоставан начин присиле и чини четвртину трафикинга. Актери присиле све више постају деца и врло је опасно што јавност постаје равнодушна, подразумевајући да виртуелно остаје виртуелно, па нам то баш и није тако важно. Углавном се ради о деци између 12 и 15 година која се врбују, уцењују и контролишу. Најчешћи су случајеви сексуалне експлоатације јер децу је лако убедити да ураде нешто што иначе не би у реалном свету. Важно је да родитељи употребу друштвених мрежа и интернета ограниче и ставе под контролу. Треба разговарати с децом и научити их да препознају технике које користе предатори да би завели жртву, да одбију захтеве за давање личних информација и да пријаве сваку особу због које се осећају непријатно. Родитељи могу и конкретно са своје стране да науче што више о дигиталним технологијама, интернету и друштвеним мрежама. Морају да комуницирају са својом децом, да издвоје време за дискусију с њима и врло озбиљно схвате сваку промену у понашању детета.

* Да ли треба увести у школе трибине с темама које се баве трговином људима?

– Добра ствар је што се све више школа укључује у борбу против трговине људима. Министарство просвете је много радило на томе у протеклом периоду. У сарадњи с Центром за заштиту трговине људима направили су индикаторе за препознавање случајева трговине људима који су подељени свим школама, а у протекле две године је одржано више обука за просветне раднике. Центар редовно одржава трибине по школама за децу и родитеље и то заиста даје резултате. Све је више просветних радника који су способни да на време препознају ризик од трговине људима и адекватно реагују, да разговарају с дететом на прави начин и пријаве ове случајеве центру и полицији.

* На који начин се грађани могу едуковати о овој теми?

– Потребно је да се стално едукујемо и информишемо јер превенција је изузетно важна. Њоме се махом баве невладине организације кроз радионице и конференције, али и полиција, Центар за заштиту жртава трговином људима и Црвени крст, на чијим сајтовима се могу наћи разни едукативни материјали које вреди прочитати. Најважнију улогу у превенцији и едукацији играју медији.

* На који начин, према вашем мишљењу, медији обрађују ову тему?

– Медији су изузетно важни као партнери у борби против ове пошасти. Иако последњих годину дана медији заиста показују велико интересовање и види се позитивна промена, то још није довољно. Важно је да имају сензибилитет за овако осетљиву друштвену тему, као и да се не баве сензационалистичким причама и појединачним случајевима или само када се нешто лоше деси. Морамо да водимо рачунам када причамо о жртвама, да се оне ни случајно поново не стигматизују и виктимизују. Прича жртве је некако најзанимљивија, али треба увек имати на уму да су те особе преживеле озбиљну трауму и да је врло важно да новинар зна на који начин да води разговор и како да заштиту особу с којом разговара. Њихова искуства су непроцењива за све оне који о овој теми не знају ништа и имају заблуде да то њима не може да се деси. Новинари су важни, али много тога зависи и од уређивачких политика. Овај интервју у Борби, часопису који изузетно ценим због тога што га видим као последњег бастиона културе у новинарству, показује да људи из медија разумеју колики је то друштвени проблем и на томе сам вама и вашем директору посебно захвалан, не само на овом интервјуу већ и на подршци коју пружа већ дуже време. Медији морају активно да се укључе заједно с полицијом, тужилаштвом, центрима за социјални рад и НВО да, ако не можемо да искоренимо овај проблем, онда бар да га сузбијемо.

* Да ли можете да упутите неки апел младима који, услед потраге за бољим животом, одлазе у иностранство преко огласа за посао, а на крају заврше у ланцу проституције и трговине људима?

– Млади који су спремни да траже посао у иностранству због сиромаштва или немогућности да посао нађу овде лако наседају на лажне понуде и огласе за посао, за које се не тражи адекватна стручна спрема, а нуде се услови из снова. Понуде које дају трговци најчешће нису реалне и зато је важно препознати праве послодавце, али и лажне понуде. Важно је добро се информисати код кредибилних агенција, бити изузетно опрезан ако се захтева новац унапред и давање оригиналног пасоша. На крају, увек можете потражити помоћ и информацију од наших амбасада да бисмо се сви заједно придружили у борби јер живот нема цену!

Потребно је да се укључимо сви

У борбу с овом девијантном појавом, у којој трафикери имају приход од преко 150 милијарди долара годишње, потребно је да се укључимо сви, да мало више обратимо пажњу на људе око себе, на децу коју стално виђамо на улицама, на мигранте који пешаче поред ауто-путева, на девојке које пружају сексуалне услуге, чега има готово у сваком граду.

Важно је и да оспособимо што већи број професионалаца из различитих система да препознају и пријаве сумњу на трговину људима.

Што се тиче помоћи “обичних људи”, за почетак је довољно показати емпатију и заинтересованост да бисмо им послали поруку да нису сами, каже Ибро Ибрахимовић.

Фото: Приватна архива