Scroll Top

Осећамо спољашњи свет на сличан начин

ose-amo-spolashni-svet-na-slichan-nachin
Сличне теме

ЕТНО-ЏЕЗ ОРКЕСТАР ЕЈО ПРЕДСТАВЉА СИМБИОЗУ ТРАДИЦИОНАЛНЕ МУЗИКЕ, АФРИЧКИХ РИТМОВА И ФЈУЖН ЏЕЗА

Свако од чланова истински гаји и негује симпатије, љубав и интересовање за разне музичке правце, од класике до егзотике

Када је бенд ЕЈО оформљен 2017, није било тешко претпоставити да ће, као заједница, имати нешто јединствено, другачији израз и звук који их прати свих ових година, поткрепљен ентузијазмом и жељом за стварањем. Бенд броји седам чланова: Милица Добрић и Наташа Пејчић – вокали, Алекса Милијановић – бубањ, Арманд Месарош – бас-гитара, Александар Алемпијевић – удараљке, Александар Јован Крстић – кавал и флаута, и Стеван Милијановић – клавијатуре.

– Свако од чланова на једном личном нивоу истински гаји и негује симпатије, љубав и интересовање за разне музичке правце, од класичне и етно музике преко фанка, блуза и џеза све до разних егзотичних и оријенталних призвука Блиског истока и Африке – истиче за Борбу фронтмен бенда Стеван Милијановић.

Имате аутентичан музички израз. Да ли у нашој земљи има довољно места за ваша креативна остварења?

– У нашој музици има елемената џеза, као што, је на пример, колективна импровизација, која је најприсутнија на живим наступима, где се људи могу најбоље упознати с нашим радом и звуком. Музика коју стварамо, било да су у питању традиционалне песме, којима дајемо неко ново рухо, или наше ауторске ствари, заиста се не може јасно одредити и сврстати у један жанр. Није то ни џез ни етно. Најбоља одредница је један врло широк и доста неодређен појам или жанр, а то је world music. Имајући у виду да њега негује доста фестивала како у земљи тако и у иностранству, ми смо до сада имали приличан број наступа у многим градовима, али исто тако и на фестивалима ван граница наше домовине.

Последње две године протекле су у знаку пандемије коронавируса, која је погодила све делатности, а посебно сектор уметности и културе. Да ли сте стварали и наступали у овом периоду, где сте проналазили инспирацију?

– Као и сви, морали смо да се сналазимо. Неко је рекао: “Па добро, имате времена да ства­рате, компонујете, аранжирате, направите пет албума, сними­те 10 спотова”, али најважније је да постоји нека жица која ће сву нашу креативност спрове­сти до слушаоца и дати смисао свему. Управо је та жица, која уметнику даје смисао, нестала у том периоду. Наш “сектор”, као и многи други, показао се као небитна ставка у материјалној и духовној сфери живота, окара­ктерисаној као “луксуз”. Стога су људи, како се пандемија ши­рила, почели да развијају нову врсту комуникације, као што су сад већ чувени онлајн концер­ти, пробе и снимања на даљи­ну. Имали смо врло креативну епизоду тих месеци, у којој је приоритет био да завршимо ал­бум ­првенац, започет још 2019.

Представљате чуваре националног блага, на оригиналан и прогресиванна­ чин, и у том духу снимили сте поменути деби албум “Птица”. Коме је све намењен и које нумере бисте посебно издвојили?

– Од самог старта желели смо тај албум, па смо тако почели са снимањем синглова, уз спотове које смо објављивали на нашем Јутјуб каналу. Албум је обја­вљен 2021. у издању ПГП РТС и управо он представља круну нашег рада, пријатељства, тру­да, пожртвованости и свега оног што чини наш бенд. Све песме су ми много драге и за сваку ме везује нешто; свака има причу за себе од момента како је настала, у ком амбијенту, с каквим осећа­њем и под каквим околностима је компонована. Волео бих, као и свако од нас, да свака песма с албума пронађе свој пут до слу­шалаца, а ако морам да издвојим неку од њих, нека то буде једна ауторска и једна обрада, а то су “Зора” и “Прелетеше птице ла­ставице”.

Учествовали сте на фи­налу Беовизије 2020. с песмом “Траг”. Какве утиске носите с тог такмичења?

­- Драго нам је што смо били део једне такве приче у друштву еминентих аутора и уметника с наше музичке сцене. То је било једно ново искуство за цео бенд. Првенствено, наша жеља је била да се појавимо тамо, прикажемо што већем аудиторијуму и скре­немо пажњу на наш рад. Нисмо се надали проласку у финале нити смо имали нека очекива­ња, тако да нам је тај пролазак у завршницу дао само још већи ветар у леђа.

ФОТО: ИВАНА ЧУТУРА

Како бирате текстове песама и какву поруку носе?

– Текстови углавном носе универзалну поруку: љубав, самоћа, усамљеност, чекање, нада, вера. Имамо потенцијал да више људи из бенда пише текстове и, независно једни од других, пронашли смо се у истим темама. Живимо исте ствари и тренутке, носимо у себи слична размишљања и осећамо спољашњи свет на сличан начин.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: EJO

Додај коментар: