Scroll Top

Отварање гостујуће изложбе Музеја Републике Српске

otvaranje-gostujuce-izlozbe-muzeja-republike-srpske
Сличне теме

„ОРАО, ЛАВ И КРИН – ХЕРАЛДИКА СРЕДЊОВЕКОВНИХ СРПСКИХ ЗЕМАЉА”

У среду, 27. децембра 2023. године у 13 часова, у Историјском музеју Србије биће отворена гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља”. Изложба је постављена у посебном делу изложбеног простора Музеја и представља тематски додатак актуелној изложби „Чекајући сталну поставку”.

На отварању изложбе, присутним званицама ће се обратити др Душица Бојић, директорка Музеја, и коаутори изложбе мр Јанко Врачар, музејски саветник – историчар у Музеју Републике Српске, и МА Дејан Дошлић, виши асистент на Студијском програму Историја на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци.

По завршетку отварања, већ од 15 часова заинтересовани посетиоци ће моћи да виде изложбу.

 Хералдика као помоћна историјска наука проучава настанак грбова, правила њиховог постанка и историјат њиховог развоја. Појава и развој грбова нераздвојиво су везани за витешку или ритерску културу која се од XI века развијала у средњовековној Европи, јер су се управо на витешким турнирима и појавили први грбови.

У средњовековној српској хералдици често је тражена инспирација за изглед грбова Републике Српске, Србије и Црне Горе, односно у хералдичким знамењима српских владарских породица Немањића, Лазаревића, Бранковића и Котроманића, јер су ове владарске породице, као и други великашки родови оставили значајан траг у нашој историји и хералдици.

На изложби „Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља” представљено је двадесет грбова најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете, тј. из средњовековних српских земаља које су владале у раздобљу од IX до XV века, почевши од најстаријег српског владарског рода, Властимировића, па закључно са родом Бранковића, од којих потичу посљедњи титуларни српски деспоти.

Грбови владарских и великашких породица у српским средњовековним земљама представљани су на новцу, печатима, у рукописним књигама, затим на одежди, дворовима, црквеним објектима и на другим местима.

Грбови који се јављају у средњовековним српским земљама развијали су се под византијским и западним утицајима, што је видљиво и на основу мотива који доминирају на њима, а који су позајмљени из византијске протохералдичке традиције (двоглави орао, крст са оцилима) или из западне хералдичке традиције (штит, велики шљем, челенка, крин).

Изложба је отворена у посебном делу изложбеног простора Историјског музеја Србије и трајаће до 30. марта 2024. године.

Фото: Историјски музеј Србије

Додај коментар: