Пагански обичај или симбол живота

ПОРЕКЛО И СИМБОЛИКА ТРАДИЦИЈЕ КИЋЕЊА ЈЕЛКЕ

Стари Римљани веровали су да у јелкама живе духови шума, а хришћани да звезда на врху јелке означава Исусово рођење

Децембар је у знаку нове године, веселих џинглова, промрзлих руку и врућих напитака. Окићена јелка је најпрепознатљивији симбол новогодишњих празника, али, да ли сте се икада запитали за- што ми њу, уопште, китимо и одакле потиче та традиција. Kићење јелке вуче корене из староримских, паганских обичаја. Сматрали су да у јелкама живе духови шума, па су их током новогодишње ноћи даривали једни другима да би остали у њиховој милости. С временом су почели да секу млада стабла и носе их у своје домове, а јелка је постала подсетник да након зиме увек долази пролеће.

ЗВЕЗДА НА ДАР

Појавом хришћанства, настала је нова легенда о овом зимзеленом дрвећу, уско повезана с рођењем Исуса Христа. Испред пећине у Витлејему расла су три дрвета: кедар, бор и јела. По рођењу Христа сва три дрвета су се затресла и подарила беби своје плодове: кедар миришљаве иглице, које су испуниле пећину дивном аромом, бор је подарио шишарке којима су заложили ватру и загрејали новорођенче и мајку, једино јелка није имала никакав плод за дар, те се горко расплакала.

Једна звезда на небу је била толико дирнута тугом овог дрвета, да му је послала малу звезду и поставила је на сам врх. Она је тада засијала звезданом светлошћу и, клањајући се, поставила звезду испред пећине да би цео свет видео да се на том месту родио спаситељ човечанства. Од тада се традиција постављања звезде на врх јелке практикује широм света.

СТАКЛЕНИ ОРНАМЕНТИ ИЗ ЛАУША

Ритуал кићења јелке убрзо се проширио по целој Европи, а, самим тим, и начини декорисања. Прву јелку у Енглеској окитио је Принц Алберт 1841. Била је украшена поклонима, бомбонама и цвећем. У почетку је овај обичај практиковао само виши друштвени слој, а касније се проширио на цело становништво.

На немачком говорном подручју јелка је кићена црвеним јабукама, колачићима, машнама и свећама. Према легенди, немачки дувач стакла Ханс Грајнер, због немаштине, није могао деци да приушти јестиве украсе, па је одлучио да направи стаклене, који су првобитно имали облик воћа и коштуњавих плодова. Његови орнаменти изазвали су одушевљење међу мештанима, па је убрзо цела Немачка почела да набавља стаклене украсе из града Лауша, након чега је почео и извоз широм Европе.

МАСОВНА ПРОИЗВОДЊА

Прекоокеанска продаја украса од стакла започета је 1870. у Њујорку. Убрзо су се појавили и нови добављачи и на тржишту су пласирани украси од фибергласа, сребра и других материјала. Чувена компанија “Холмарк кардс” 1973. започела је производњу новогодишњих украса, који су до 1998. стигли у чак 11 милиона америчких домаћинстава. Kолико су ови украси били симбол престижа, говори податак да је у САД постојало чак 400 локалних колекционарских клубова.

Људска природа, изгледа, таква је да капитализујемо све, па и празнике, али упркос глобализацији и масовној производњи, новогодишњи празници нису изгубили своју чар. Независно од старосног доба, новогодишња сезона свакога враћа у детињство, у неки мало безбрижнији период, када смо еуфорично одбројавали дане до дочека и отварања поклона, пажљиво ушушканих испод укра- шене јелке.

аутор НАТАЛИЈА КУНИЋ

ФОТО: PEXELS