Српска друштва, универзалан лек против носталгије

ВЛАДИМИР КОКАНОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК САВЕЗА СРБА СЛОВЕНИЈЕ

Све је већи број становника Словеније који су спремни да се изјасне као припадници српског националног идентитета

Према последњем попису из 2001, око 40.000 становника Словеније изјаснило се да припада српском националном идентитету. Важно је рећи и да око 50.000 људи није пристало да се изјасни по националној припадности, што је последица кампање вођене против Србије у том периоду. Појединачна права Срба у Словенији нису угрожена, а колективна апсолутно не постоје, упркос бројној аргументацији, која доказује да им тај статус апсолутно припада, каже за Борбу Владимир Кокановић, председник Савеза Срба Словеније. Ова организација настоји да окупи сва српска друштва у Словенији у једну да би се сви заједно и јединствено борили за решавање статусног питања Срба у Словенији, али и за очување српског националног идентитета у овој земљи.

Да ли постоји политичка воља да се питање Срба у Словенији реши?

– Наша аргументација, која говори о положају Срба, врло је јака и прецизна. Прошле године на састанку у парламенту Словеније, који смо након 30 година имали први пут, дебатовали смо о овој теми. Јасно нам је речено да у том тренутку није постојала политичка воља да се положај најбројније етничке заједнице у Словенији реши. Упркос томе, ми ћемо наставити активно да се бавимо овим питањима и боримо за наша права, чврсто верујући у сву расположиву аргументацију. Верујемо да ће се дијалог између Срба и државног руководства Словеније око нашег положаја покренути и да ћемо заједно наћи најбоље решење. Коначно, истакао бих и важну чињеницу која је однос Србије и Словеније, али и Срба у Словенији и државног руководства Словеније, подигла на виши ниво: недавно је у Скупштини Словеније формирана Група пријатељства Србије и Словеније. Истовремено, изузетно нас радује и што је парламент Србије, такође, у овом сазиву формирао Групу пријатељства Србије и Словеније.

Број Срба у Хрватској, Црној Гори, Северној Македонији и Словенији данас је доста мањи него у протеклих 20 година, док је у Србији порастао за врло мали проценат. Како коментаришете овај податак?

– Помно пратимо положај, али и борбу наших сународника у читавом региону. Сведоци смо огромних притисака на Србе у поменутим државама, а последица тога је и чињеница да је њихов број на тим просторима мањи него раније. Што се Словеније тиче, наши подаци говоре да је она једина земља у региону где је број Срба већи него протеклих година и константно се повећава. Услед нових геополитичких околности и изузетно доброг односа наше матице Србије према Србима у дијаспори и региону, као и све већег броја активности наших друштава у Словенији, број становника Словеније који су спремни да се изјасне као припадници српског националног идентитета расте.

Један од пројеката од националног значаја у оквиру Савеза Срба у Словенији био је промоција српског језика. Које активности још имате у плану?

– Српски језик и ћирилично писмо   део   су на шег националног идентитета, због чега Савез Срба Словеније улаже огромне напоре да очува ћирилицу на овим просторима. Један од пројеката на који смо изузетно поносни јесте увођење српске допунске школе у Словенији. Захваљујући томе, данас у Словенији 1.500 деце учи српски језик. Још једно од питања којим смо почели врло активно да се бавимо јесте питање привреде и привредних односа Србије и Словеније. Тим поводом ове године смо започели с реализацијом пројекта Сајма српско-словеначке привреде. Циљ пројекта је привредно повезивање компанија и органа локалне самоуправе и промоција српских градова и општина у словеначкој јавности. Питање положаја све бројнијих српских студената у Словенији за нас је једна од приоритетнијих тема. Организација српских студената у Словенији приступила је Савезу Срба Словеније. Наш ресорни одбор за хуманитарна питања врло  предано и активно ради на помоћи најугроженијима. Истичем и акцију која се тиче  Манастира Св. Петке у Србији, за који је прикупљено робе и одеће.

У последњих десет година љубљанска експозитура Српске православне цркве била је једино културно окриље за тамошње Србе. На који начин држава Словенија подржава српска друштва и културу?

– Загребачко-љубљанска митрополија радила је вредно на окупљању Срба на овим просторима. Велика нам је част и одговорност то што је Његова светост г. Порфирије присуствовао оснивању Савеза Срба Словеније, на шта смо посебно поносни. Врло је важно поменути српска друштва у Словенији, од којих нека постоје и преко 30 година. Само ове године она су уприличила преко 30 великих манифестација, што је импозантна бројка. Радује ме да је све већи број српских друштава у Словенији, али и број Срба који се у њих учлањују, настојећи да дају свој допринос нашој заједничкој борби. То нам говори да друштва добро раде, као и да за њиховим деловањем постоји огромна потреба. Она су дала огроман печат на пољу очувања културе и српског националног идентитета на овим просторима. Заједно смо сачували друштва, идентитет, језик, културу и наш дух. Поносан сам што се налазим на челу организације која данас окупља друштва која, поред очувања српске традиције и културе, служе као универзалан лек против носталгије, коју неминовно осећамо сви ми који смо далеко од своје куће.

аутор МИЉА ПОЊАВИЋ

ФОТОГРАФИЈЕ: ПРИВАТНА АРХИВА