Патња нас чини бољима

Ауторски текст Банета Бојовића АКА Банета Саншајна

Без патње бисмо били несавршена бића, стога је патња васпитни алат Творца за своју децу

Морам признати ону класичну мисао да, што више читам, увиђам да скоро ништа не знам. Говорећи о теми патње, кад сам се упознао са чињеницама зашто патња постоји и која јој је намера, схватио сам да припадам оној тежој групи. Да не бих мудровао много, извући ћу одређене информације које су ме највише дотакле.

Кажу да је патња алат којим се стварају промене, а промена је последица кретања универзума и развоја свести

Кажу да је живот на планети Земљи савршено усклађен да би нас провоцирао или иритирао јер је то једини начин да погледамо унутар нас самих и очистимо или променимо систем веровања, а све ради еволуције и уздизања свести појединца, што се, потом, преноси и на развој колектива.

Из наведеног, међуљудски односи на земљи су често тако дизајнирани да у њих улазимо с особама које ће нам, на најбољи могући начин, указати на личне недостатке тиме што ће нас нервирати, иритирати, провоцирати, итд. Неки ће учити и мењати се на лакши начин, а неки ће морати да се промене силом прилика, притиском, насиљем или патњом. Исто важи и за колектив, где сила прилика диктира и промене и напредак друштва, не зато што ми желимо већ што божанска свест не дозвољава стагнацију свести. Оно што ми доживимо као казну само је сила космичког поретка, који се вечито креће и све мења да би му се прилагодило. Бол који се производи тим кретањем ми доживљавамо као казну, патњу, тешку карму, несрећу, неправду, а заправо је само механизам који нам, кроз промену у наредним циклусима, доноси нова искуства, нове прилике за развој и живот.

Оно што ми доживимо као казну само је сила космичког поретка

Кажу да је патња алат којим се стварају промене, а промена је последица кретања универзума и развоја свести. Развој свести је циљ ове космичке игре, стога је нужно да се кретањем подстиче, што доводи и до патње код оних делова креације који су највише подложни инерцији и комфору. Другим речима, патња је већа што смо инертнији, пасивнији, тврдоглавији, несвеснији, неспособнији, немудрији. Без патње ми бисмо били несавршена бића, па стога је патња васпитни алат Творца за своју децу. Патња је штап којим нас бије, из највеће љубави, да бисмо одрасли у боља бића. Она боља деца прихвате батине, а потом ураде оно што треба, док она лошија примају више батина док на тежи начин не науче.