Scroll Top

Песме ироније, бола и љубави

pesme-ironije-bola-i-ljubavi
Сличне теме

Маја Радовић, песникиња и аутор збирке поезије ,,У колевци срца“

Моји стихови подсећају на хаику; говоре о друштвеним феноменима, људским особинама, ситуацијама, судбинама и емоцијама

У периоду изолације због коронавируса Маја Радовић је одлучила да се опроба као песник и објавила је свој првенац – збирку песама ,,Слушам те“. Није ту стала. Наставила је да пише песме и издала још једну књигу – ,,У колевци срца“.

– Тежак период изолације за читав свет мени је омогућио да се вратим оној исконској себи. Када сам написала прву збирку песама, остварила сам свој сан. Као девојчица од девет година, свуда са собом сам носила наранџасту свеску с песмама које сам писала. Тинејџерско доба, а касније и различите ситуације у животу, одвојиле су ме од првобитних снова. Храброст да се после толико година вратим писању стихова и сада већ навика да кроз писање процесурам емоције и дешавања из реалности дају ми подстрек да и даље наставим с писањем песама, што је довело и до рођења моје нове књиге.

Коју поруку носи ваша нова збирка песама ,,У колевци срца“?

– Порука би била да је веома важно да у колевци срца влада мир и хармонија, односно да емоције које носимо у себи буду у равнотежи, мада, сваки читалац ће пронаћи неку своју поруку, што је и лепота поезије – да се тумачи и доживи на различите начине. Моје песме и даље представљају слике тренутних осећања, проживљених ситуација и карактера људи с којима се кроз живот сусрећем. У новој књизи су те песничке слике обојене ведријим бојама у односу на претходну збирку јер су стваране у динамици живота, за разлику од претходне, која је настала, практично, ,,изван живота“.

На који начин је поезија обликовала ваш живот?

– Поезија је постала начин мог живота. Писање стихова постала је насушна потреба. Скоро сваки дан напишем песму, стих или бар неку мисао која је за мене обележила тај дан. Волим и да читам поезију, трудим се да пратим рад песника данашњице, али се радо враћам класицима наше и светске поезије.

Како бисте описали своју поезију? До кога мислите да би могла да допре?

– Моји стихови подсећају на хаику. Песме су, већином, кратке. Трудим се да са што мање речи пренесем емоцију, створим слику у глави читаоца и пренесем одређену поруку или изведем закључак. Песме су животне, што значи да говоре о друштвеним феноменима, људским особинама, ситуацијама, судбинама и емоцијама. У њима има ироније, бола и љубави. Према мом мишљењу, моје песме могу да допру до свих оних људи који воле да проживе емоцију и који желе да промишљају на различите начине о животу. Могла би да се свиди чак и онима који кажу да нису љубитељи поезије.

Мислите ли да поезија последњих година доживљава нову популарност, пружа ли могућност афирмације младим песницима?

– Сматрам да проза и даље има предност у односу на поезију, али драго ми је да то не спречава младе људе да стварају поезију и верују у њену неопходност постојања. Различита песничка окупљања у Београду која су посећена, идеална су прилика да се песници друже и причају о поезији, као и да једни друге инспиришу. Многобројни песнички конкурси такође су добра прилика да се млади људи афирмишу као песници.

Како тренутно видите стање наше песничке сцене? Како се поезија сналази и прилагођава овим брзим временима?

– Има веома квалитетних песника младе генерације на нашој песничкој сцени. Поезија је, према мом мишљењу, флуидна и може одлично да се прилагоди новим, брзим, временима уколико говори о актуелним темама језиком данашњице.

Да ли је бити песник стање духа или изабран пут?

– Бити песник је стање духа, због ког изабереш тај поетски пут.

Фото: Приватна архива

Додај коментар: