Последње путовање витешког краља

88 ГОДИНА ОД МАРСЕЉСКОГ АТЕНТАТА

Када су краља Александра Карађорђевића, по доласку у Француску, обавестили о могућем атентату, наш владар је рекао: ‘Сада је исувише касно, морамо се држати програма’

Атен тат на витешког краља Срба Хрвата и Словенаца Александра I Карађорђевића одиграо се током званичне посете Француској, у граду Марсељу, на Тргу Берзамски, 9. октобра 1934, у 16.20. Непосредно пред долазак краља у мали лучки град, југословенска краљевска обавештајна служба добила је, преко својих агената из Италије, проверене информације да постоји план за физичко смакнуће краља. Са сигурношћу се знало да се терористичка група ВМРО-ДПМНЕ налази на територији Француске. Краљевим обавештајцима наглашено је да потенцијални атентатори имају чехословачки пасош, а по хитном поступку о могућности атентата обавештен је амбасадор Србије у Француској др Мирослав Спалајковић, као и органи француске безбедности. Међутим, када је Спалајковић информацију пренео краљу Александру, он му је рекао: “Сада је за то исувише касно, морамо се држати програма.”

Александар је из црногорске луке Зеленика разарачем краљевске морнарице “Дубровник” отпловио у службену посету Француској. Југословенски брод примакао се Марсељу, а француски ескадрон из ратне луке Тулон испловио је госту у сусрет. Негде око 16 часова владар је напустио брод и наставио моторним чамцем до белгијског кеја. Он је у пратњи Луја Бартуа и генерала Жоржа сео у отворени аутомобил дележ. Данас са сигурношћу знамо да је протоколом било предвиђено блиндирано возило, које је, из неког разлога, замењено непосредно пред долазак краља. Краљ Срба Хрвата и Словенаца је седео са десне, а министар Барту с леве стране, док се на месту сувозача налазио генерал Жорж. Неколико минута после 16 часова отпочела је свечана поворка. У пратњи аутомобила на коњима је јахало 18 наоружаних полицајаца, углавном сабљама. Разумно, због коњичког ескадрона колона се кретала веома споро, историјски извори кажу свега десетак километара на сат. Када је аутомобил са краљем стигао на трг, из масе је искорачио атентатор, носећи букет цвећа. На француском је узвикнуо: “Живео краљ”, а онда је скочио на папучицу аутомобила, одбацио цвеће, из револвера испалио више метака у правцу краља и том приликом ранио сувозача и генерала. Пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, с коња је сабљом оборио на земљу атентатора Владу Черноземског, који је и при паду наставио да пуца на све стране. Два полицајца испалила су хице у њега, међутим, у целој тој гужви, краљ је лежао непомичан на задњем седишту аутомобила. Министар Барту је погођен у надлактицу, генерал Жорж у грудни кош, руку и стомак. Због хаоса који је настао на улици, аутомобил с усмрћеним краљем милио је до полицијске станице, где је владару Србије пружена прва помоћ. Ране су биле смртоносне. Неколико минута после 17 часова краљ Александар од Југославије издахнуо је, не долазећи свести. Конзилијум лекара утврдио је да је први метак погодио стомак, у пределу јетре. На телу су биле још три ране. При пуцњави, краља су погодили у леву руку, раме и лопатицу. Министар Барту је након атентата пребачен у операциону салу болнице Божји дом, где је преминуо, како наводе, због немарности лекара. Генерал Жорж је оперисан и преживео је, па је он био једини сведок дешавања тог кобног дана.

Судбина убице краља

Атентатор Владо Черноземски је након атентата пребачен у марсељску поли цијску станицу, где је и умро, не изгово ривши ниједну реч. Приликом увиђаја установљено је да је располагао пишто љима маузер и валтер, бомбама, бусолом и готовином од 1.700 франака. Пасош му је издао чехословачки конзулат у Загре бу, што значи да је ликвидација краља вероватно могла бити спречена.

Погребна поворка какву не памти Београд

Величанствена погребна поворка кретала се од Старе же лезничке станице, а читавом дужином трасе клечале су непрегледне масе народа. У погребној поворци били су чла нови краљевске породице са 11-годишњим краљем Петром II Карађорђевићем на челу, обученим у соколско одело. Бо лно ридање епископа Николаја остало је у сећању многих. Пажњу присутних приву кло је присуство калуђера Манастира Хиландар. На род се опраштао од краља три дана; тело му је било изложено у Белом двору. Погреб је одржан у Цркви Св. Ђорђа на Опленцу

Михајло Жиловић

ФОТОГРАФИЈЕ: АРХИВА БОРБЕ